tex-masakr-front-2

Đanluiđi, jedan jedini

U drugoj polovini šezdesetih godina prošlog veka, nakon što sam tek okončao crtanje „Kazne za oholog pukovnika” – priče koja me je uvela u Teksov svet – našao sam se u Milanu, u jednoj od svojih prvih poseta staroj redakciji u ulici Feručo, pre svega kako bih se upoznao s Đanluiđijem Bonelijem, s kojim se do tada nisam bio sreo uživo. Serđo Boneli mi je kazao da dođem u redakciju oko deset sati pre podne i rekao da će tamo biti i njegov otac. Sve u svemu, veoma uzbuđen, našao sam se pred njim.

Nastavi sa čitanjem

bred-kaver-1

Otpisani s laserima

Da li je Bred Beron politički najbitniji Bonelijev serijal? Šta donosi sutrašnjica? Da li nam je potreban srpski svemirski program?

Svojevremeno sam naćulio uši, raširio sva tri oka, a onda sam iz čela pustio pipke. Na njihovim vrhovima antenice su pažljivo slušale najavu Breda Berona, novog Bonelijevog mini-serijala. Stripoljubi, posebna rasa na planeti Gaji/Gei, odmah će pomisliti da znaju razlog moje znatiželje. I zaista, bilo je tu i stripskog interesovanja – recimo, naslovne strane Fabija Čelonija (r. 1971), diplomca milanske Škole za strip i ilustraciju, koji je 1991. postao profesionalni stripar, cenjen i omiljen i u realističkoj stilizaciji i u karikaturi.

Nastavi sa čitanjem

bozza-variant-scartata-cover

Oblikovanje košmara

„Ako želimo da napravimo nešto bitno sa Sklavijevim junakom, neko mora da pati. Nebitno je da li se radi o scenaristi, crtaču ili glavnom liku, važno je da se jedna od te tri figure istinski muči…”

Tako je govorio Rekioni o „Mater Morbi”. Fascinantan je to koncept, naročito ako se nalaziš na bezbednoj razdaljini. Ali kada si autor i voliš junaka, jedan deo tebe želi da ode tamo, da prolije krv na prvoj liniji fronta, onako kao regruti u filmovima o Vijetnamu.

I tako sam nekoliko godina kasnije i sam završio u mašini za mlevenja mesa.

Nastavi sa čitanjem

frisenda-cover03

Postavljanje cilja

Prići Teksovom liku nije bilo nimalo lako. Imao sam iskustva u crtanju vestern stripova, zahvaljujući radu na Kenu Parkeru i Magičnom Vetru, ali Teks je uvek izazov, pogotovo za italijanskog crtača. Kada sam primio vest da ću raditi Teksa, to me je nekako „oduvalo”, ali je emocija bila još jača kada sam otkrio da treba da se posvetim ilustrovanju izdanja za specijalnu ediciju Veliki Teks. Osećao sam se kao neadekvatan, jer, kao što to dobro znate, Veliki Teks je edicija koja je mahom predviđena za međunarodno priznate crtače ili, u svakom slučaju, za one koji iza sebe imaju veliku karijeru, ali sam ipak odlučio da pokušam. Kada su prve stranice scenarija stigle do mene, taj osećaj neadekvatnosti samo se produbio, iako sam smatrao da ih je Mauro Bozeli izvrsno napisao.

Nastavi sa čitanjem

dragonero-kaver-1

Krv starog zmaja

Ravnoteža je poremećena. Drevno zlo pomalja svoju ružnu glavu u svet ljudi. Čarobnjak Alben okuplja družinu koja bi mogla doneti spas: bivšeg vojnika Jana, koji krije sudbinsku tajnu, učenog orka Gmora, tehnokratkinju Mirvu, monahinju-ratnicu Ekubu i vilovnjakinju Seru — čije su moći sa biljkama mogući ključ izbavljenja… Kao da ste negde načuli o ovome?

Naravno da ste čuli, i to više puta.

Nastavi sa čitanjem

5d3c32601f0aab644192d423c05547b6

U službi Dilana Doga

Geneza priče „Mater Dolorosa” bila je veoma kompleksna.

Sve, naravno, počinje od „Mater Morbi”, priče koja je plod ciničnog uma Maura Markezelija. Kao što često ponavljam, jednog dana mi je rekao otprilike ovo: „Voleo bih da napišemo priču u kojoj se Dilan bori s bolešću. A to bi najbolje napisao ti, pošto si oduvek bolestan.”

Nastavi sa čitanjem

tex003-1

Između odmetništva i zakona

Možda nije loše početi ovaj tekst varijacijom čuvene izreke Umberta Eka: Najveće zadovoljstvo čitanja nalazim u Homerovoj „Odiseji“ i Bonelijevom „Teksu Vileru“. Naizgled, ova dva kulturna proizvoda čine se po svemu različitim. „Odiseja“ pripada najvišim dometima evropske književnosti, ona je arhetipska priča na kojoj se, preko mitološke, kulturne i književne istorije mediteranske civilizacije koju ona započinje, zasniva moderna evropska kultura. Teks Viler,  s druge strane, često se smatra za delo s nižim pripovednim i poetskim dometima, i to ne samo zbog svoje priče, već i medija u kome je ispričana – stripa namenjenog masovnoj čitalačkoj publici, često naivnih pripovedačkih rešenja, izveštačenih dijaloga, preuveličanih vrlina junaka i lošeg crteža.

Nastavi sa čitanjem

mister-no-007-copy

Veliko DA za gospodina koji zna da kaže NE

„Zovem se Mister No!” To treba zapamtiti! Ne kažem to kao savet nego kao imperativ: to treba zapamtiti! U svetu u kom već odavno niko ne zna da kaže NE jačem od sebe, nego samo onom slabijem; u svetu u kom submisivno, lakejski, poltronski, puzeći i ulagujući se, pristajemo na sve što nam ti jači naređuju, evo konačno prilike da upoznamo jedan pravi karakter! Priča o antiheroju poznatom pod imenom bez imena – Mister No – bez sumnje je prva eksplicitna kritika ideologije imperijalizma realizovana kroz lik popularnog strip-junaka, ne samo u istoriji stripa nego i u čitavom epskom stvaralaštvu.

Nastavi sa čitanjem

kaver-3

Pismo Dilanu Dogu

Dragi gospodine Dilane Dog, mi se ne poznajemo, barem ne lično, ali već dugo Vas posmatram.

Kada sam to počeo da radim, u mom životu je započeo period kada naivnost ustupa mesto otkrivanju onih pitanja koja obično ostaju bez odgovora. Sva ta pitanja već su postala suština Vašeg življenja, pa zato možete pretpostaviti otkud ta silna pažnja usmerena ka Vama, nastala kao proizvod iracionalnosti (ljudske, do krajnosti), koja upire ka spoljašnosti pogled nastao iz instanci koje se rađaju i struje u dubini duše.

Nastavi sa čitanjem

frisenda-31

INTERVJU: Paskvale Frizenda

Veliki talenat i velika skromnost: jednostavna ali efikasna mešavina kojom se Paskvale Frizenda predstavlja čitaocima. Dok njegovo mastilo stvara živopisne likove i scene, uvek isklesane u gotovo „maničnom” realizmu, on kao da nestaje iza svoje urođene rezervisanosti. Iz tog vela, međutim, tinja bogat i buran univerzum mašte, nadahnut nepresušnom strašću prema filmu, preciznim književnim referencama, kritičkom opservacijom priča i likova italijanskog i međunarodnog stripa. Rođen u Milanu 1970. godine, Frizenda od 1986. pohađa Školu za strip i ilustraciju (današnja Viša škola primenjenih umetnosti) u Sforcinom zamku. Karijera koja je započeta na stranicama naučnofantastičnog časopisa okreće se ka vesternu zahvaljujući Kenu Parkeru, u čiji tim Frizenda ulazi sa samo dvadeset jednom godinom.

Nastavi sa čitanjem