Kada sam imao sedam-osam godina, moj deda Gaspare vodio bi me do omiljenog kioska barem dvaput nedeljno i znao je da nije imao izbora – uvek bih našao neke stripove koje bi morao da mi kupi. Upravo sam u jednom od tih pohoda, između gomile Teksova i Malih rendžera, prvi put ugledao čoveka u crveno-žutoj košulji s nacrtanim orlom na grudima. Reč je bila o jednoj od najlepših epizoda (mada, kako izdvojiti samo jednu kad ih je toliko odličnih): „Američkoj odiseji”.

Nastavi sa čitanjem

Braća Esposito i ja smo maltene vršnjaci: Nando je rođen 1961, Denizio 1964, a ja 1962. godine. Sva trojica smo planinska deca: dvojica Esposita su iz Kuvea, mestašceta na Alpima u francuskom delu Švajcarske, a ja iz San Marčela, sela u okrugu Pistoja na Apeninima. Stasavali smo čitajući iste stvari: Nando mi je rekao kako su, iako su živeli izvan Italije, redovno nabavljali epizode Zagora zajedno s francuskim stripovima, a ja sam se uvek silno radovao objavljivanju novih epizoda svojih omiljenih junaka, među kojima je najomiljeniji svakako bio Duh sa Sekirom. Potom smo se i Espositovci i ja spustili s visina i preselili u ravnicu, prateći naše porodice.

Nastavi sa čitanjem

…reče mrtva Lora Palmer gledaocima kultne serije Tvin Piks, koja je na američkoj televiziji počela da se emituje 1990. godine, dok su je narodi i narodnosti Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije gledali već u prvoj polovini 1991. Serija je najpre emitovana u Sloveniji, da bi se vrlo brzo proširila južno od Triglava, zahvativši i Hrvatsku, pa na kraju i Srbiju, na taj način ujedinjujući sva tri plemena jednorodnog naroda, uz podrazumevano prelivanje na narode i narodnosti, koji su krahom epohe bili podstaknuti na redefinisanje svog bića i okretanje novoj mitologiji.

Nastavi sa čitanjem

Otkako se prvi put pojavio na kioscima 1986. godine, strip-serijal Dilan Dog doživeo je značajne promene. Dilan je na početku bio samo istraživač privatnih noćnih mora, dok se danas sve češće bavi političkom ekonomijom kao glavnom noćnom morom. Autori su ga transformisali u jedan od najvažnijih evropskih angažovanih stripova današnjice.

Nastavi sa čitanjem

Pre nekoliko godina počeo sam da razmišljam o novoj priči o Zagoru, koju sam planirao da napišem za braću Esposito, pa sam se stoga posavetovao s Nandom. Pitao sam ga: „Kakvu avanturu biste želeli da crtate? S fantastičnim elementima ili nešto realistično? Smeštenu u šumu, ili na sneg, ili pored mora?” Nando je rekao kako bi najviše želeo povratak nekog starog neprijatelja. „Kog?”, pitao sam, a on je, na moje iznenađenje, odgovorio: „Ili Letećeg Manijaka ili Čoveka-Munju!” Obećao sam mu da ću razmisliti o tome. Već sutradan zvanično sam najavio da će se njih dvojica vratiti i udružiti snage.

Nastavi sa čitanjem

Epizode „Stiže Dampir” i „Istraživač noćnih mora” imaju izdavačku priču koju vredi detaljnije osmotriti. Naime, iako su ovo dve tesno povezane avanture, na kioscima su objavljene kao zasebni naslovi. Prvi deo priče pojavio se na stranicama Dilana Doga, dok je drugi deo, nedelju dana kasnije, osvanuo u Dampiru. Reč je o formuli često korišćenoj u američkom stripu, receptu koji Serđo Boneli editore nikada ranije nije praktikovao. Kako se rodila ideja za ovaj projekat? I kako je došlo do odluke da se on baš na ovaj način ponudi čitaocima?

Nastavi sa čitanjem

„Ali to je mitsko mesto, isto kao Utopija ili darkvudska šuma!”, reče Marti Šmeseru, svom prijatelju na umoru, kad ga je ovaj poslao u potragu za Avalonom (Biblioteka Marti Misterija, knjiga 3). I zaista, što se samog Martija tiče, dogodovštine takozvanog Duha sa Sekirom bile su plod mašte raznih autora, nesumnjivo hodočasnika puteva kojim se ređe ide, duž kojih su im se priviđale lijane usred Severne Amerike. Šta je važilo za Martija, važilo je i za bilo kog drugog Bonelijevog junaka. Naime, svaki od njih imao je svoj mali svet, prijatelje, neprijatelje, pustolovine i nije bilo nikakvih iskakanja iz šablona. Za razliku od, recimo, američkih Di-Si ili Marvel junaka, čiji su univerzumi često maltene incestuozno povezivani, pa se neretko događaju susreti različitih junaka ili gostovanja jednih kod drugih, to kod Bonelija nije bio slučaj decenijama.

Nastavi sa čitanjem

Nije sve tako crno. Ponešto je i u nijansama crne i crvene. Tako svet vidi izvesni Morgan Lost, jedan od vodećih lovaca na serijske ubice u Novom Heliopolisu. To je svet u kome se Drugi svetski rat nikada nije dogodio, ali su korporacije i birokratija svejedno zavladale. Ljudi su depresivni ili na ivici ludila, zločinci su televizijske zvezde. Jedna tragična noć promenila je vlasnika malog bioskopa u melanholičnog nesaničara i borca protiv kriminala. Ali sada je sve to prošlost. Posle nebrojenih avantura, Morgan Lost se preselio u London i skrasio sa suprugom. Nije srećan, ali živi mirno. Sve dok ne sretne Dilana Doga, istraživača noćnih mora…

Nastavi sa čitanjem

Petnaestog januara 1968. godine, na kioscima širom Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, jedna mekokoričena sveska (čiju je naslovnu stranu, tik uz riknu, krasila upečatljiva vertikalna žuta traka) zasijala je kao rendžerska zvezda na žestokom suncu Divljeg zapada. Tog dana u istoriju domaće popularne kulture zlatnim slovima upisala se baš ta traka, simbol edicije koju je osmislio Mitar Milošević, glavni urednik Dnevnikovih zabavnih izdanja, još jedne u moru sličnih roto-svezaka u ponudi, za koju će se pak ispostaviti da je sa sobom donela revolucionarni duh.

Nastavi sa čitanjem

„Oprosti mi, Čiko, ali o tome ne samo da ne mogu da pričam, nego pokušavam sve da zaboravim!” Ovim rečima Zagor započinje otkrivanje svoje tragične prošlosti Čiku u epizodi „Zagor priča…”, upečatljivoj i inspirativnoj pustolovini, ključnom manifestu Zagorove drame, koju je napisao Gvido Nolita alijas Serđo Boneli. Inspirisani njihovim remek-delom o nastajanju darkvudskog junaka, Mauro Laurenti i moja malenkost „Pravdu Skitnice Ficija” posvećujemo Noliti i Galijenu Feriju.

Nastavi sa čitanjem