Nakon epskog susreta Zagora i Teksa iz 36. broja Zlatne serije, jedino što bi iole moglo parirati toliko neverovatnom događaju jeste susret dvojice Zagora! A budući da već imamo posla s množinom, red je da odjednom ispratimo njihova prva dva susreta – koja se pritom zovu identično: „Zagor protiv Zagora”. Zbunjeni? Ne brinite, sledi pojašnjenje…

Nastavi sa čitanjem

Iako ovog čuvenog italijanskog urednika, pisca i scenaristu svi bez greške vezuju za njegovo čedo Dilana Doga, Ticijano Sklavi poznat je i po svojim epizodama Zagora (neprevaziđenom „Demonu ludila” i „Vuku Samotnjaku” pre svega), Mister Noa, ali i kratkim izletima na Martija Misteriju, pa čak i Kena Parkera. Međutim, domaći čitaoci ostali su uskraćeni za spisateljsku stranu njegovog stvaralaštva, jer Sklavi iza sebe ima i desetak proznih knjiga poput one najpoznatije – „Dellamorte Dellamore” (romana za koji je svaki dilandogovac koji drži do sebe čuo) – na osnovu koje je 1994. godine snimljen istoimeni kultni film Mikelea Soavija sa Rupertom Everetom (Dilanom Dogom lično) u glavnoj ulozi.

Nastavi sa čitanjem

Veliko nam je zadovoljstvo što vas možemo obavestiti da se 27. marta u prostorijama Pozorišnog kluba Trema (u okviru Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu), u organizaciji Kluba kulture Crna ovca i naše kuće, održala promocija kolekcionarskog izdanja „Pueblo!”. Za slučaj da neko još uvek ne zna o čemu se radi, reč je o prvoj priči koju je legendarni Bane Kerac ilustrovao u redovnoj seriji Zagor, sakupljenoj u jednu dugo najavljivanu integralnu knjigu velikog formata, od 328 stranica. Prvi put otkako smo se sa vama družili na Beogradskom sajmu knjiga 2019. godine, konačno smo se ponovo sreli oči u oči sa čitaocima, na obostrano zadovoljstvo! Zahvalni posetioci, od kojih su neki krenuli na putešestvije iz Beograda i drugih gradova, nemo su slušali Banetove priče o nastanku ove epske epizode, ali i njegov bend Best Moon Rising, koji je nastupio odmah nakon tribine.

Nastavi sa čitanjem

Dobro nam došli nazad u tridesete godine prošlog veka, ne morate se izuvati niti skidati šešir. Na samom početku dužni smo vam odgovor koji nikada nismo dobili od tvorca serijala Alfreda Kastelija na pitanje otkud Marti i njegova družina u prvoj polovini XX veka. Naime, sa potpunom sigurnošću možemo proglasiti da je reč o jubileju koji se oteo kontroli i pretvorio u pravi pravcati spinoff. Pre pet godina objavili smo epizodu „Tridesete godine” u 42. broju naše redovne edicije Marti Misterija i na nju od vas dobili sjajne reakcije.

Nastavi sa čitanjem

Ponovo imamo situaciju u kojoj se trudimo da ispravimo veliku istorijsku nepravdu. Naime, strip pred vama jedna je od tri preskočene priče Martija u dragom periodu kada je ovaj serijal objavljivao Dnevnik iz Novog Sada. Pored nje, preskočen je i jubilarni 100. broj (u boji), ali i prvi od famoznih sedam specijalnih brojeva označenih titulom BIS, objavljivanih kao dopunske epizode brojevima 107, 115, 119, 127, 131, 139 i 206.

Budući da se radilo o vremenu u kom je novosadski gigant već polako ali izvesno počeo da posustaje, i kada je jubilarni kolorni strip sigurno bio ekonomski isuviše krupan zalogaj u periodu nestašice papira i nadolazećih sankcija, a 107 BIS se hronološki manje-više poklapao s poslednjim objavljenim Martijem u okviru njihove edicije (beše to prva priča nakon tog broja – „Otrovni okean”), jasno je zbog čega su se stvari odigrale tako kako jesu. Međutim, dok za te dve epizode možemo naslutiti da su razlozi za preskakanje bili tehničke prirode, opravdanja za neobjavljivanje „Panove frule”, koja se prostirala između 38. i 40. broja po originalnoj numeraciji, zaista nema.

Nastavi sa čitanjem

Petnaestog januara 1968. godine, na kioscima širom Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, jedna mekokoričena sveska (čiju je naslovnu stranu, tik uz riknu, krasila upečatljiva vertikalna žuta traka) zasijala je kao rendžerska zvezda na žestokom suncu Divljeg zapada. Tog dana u istoriju domaće popularne kulture zlatnim slovima upisala se baš ta traka, simbol edicije koju je osmislio Mitar Milošević, glavni urednik Dnevnikovih zabavnih izdanja, još jedne u moru sličnih roto-svezaka u ponudi, za koju će se pak ispostaviti da je sa sobom donela revolucionarni duh.

Nastavi sa čitanjem

Izdavačka epopeja o Teksu Vileru zapravo je klasična priča o Ružnom Pačetu. Kao što legenda kaže, on se prvi put sreo sa svojim italijanskim čitaocima u četvrtak, poslednjeg septembarskog dana 1948. godine, kao junak mračne prošlosti i ne preterano svetle budućnosti, s obzirom na to da su njegovi tvorci više nade polagali u drugi strip na kome su istovremeno radili.

Nastavi sa čitanjem

Dvesta osamdeseti broj redovne edicije Dilan Dog, izdavačke kuće Serđo Boneli Editore, u Italiji je prvi put objavljen u decembru 2009. godine (u Srbiji juna 2013, kao 71. broj u našoj numeraciji), i slobodno možemo reći da je položio test vremena, jer ga pamtimo kao priču iz novijeg perioda ovog serijala koja je nesumnjivo ostavila najveći utisak na publiku i kritiku. Tekst Roberta Rekionija i crtež Masima Karnevalea uspeli su da, obrađujući temu kojom se ovaj popularni strip nikada do tada nije bavio, omoguće novi nivo iskustva čitanja junaka kojeg je stvorio Ticijano Sklavi.

Nastavi sa čitanjem