Iako ovog čuvenog italijanskog urednika, pisca i scenaristu svi bez greške vezuju za njegovo čedo Dilana Doga, Ticijano Sklavi poznat je i po svojim epizodama Zagora (neprevaziđenom „Demonu ludila” i „Vuku Samotnjaku” pre svega), Mister Noa, ali i kratkim izletima na Martija Misteriju, pa čak i Kena Parkera. Međutim, domaći čitaoci ostali su uskraćeni za spisateljsku stranu njegovog stvaralaštva, jer Sklavi iza sebe ima i desetak proznih knjiga poput one najpoznatije – „Dellamorte Dellamore” (romana za koji je svaki dilandogovac koji drži do sebe čuo) – na osnovu koje je 1994. godine snimljen istoimeni kultni film Mikelea Soavija sa Rupertom Everetom (Dilanom Dogom lično) u glavnoj ulozi.

Nastavi sa čitanjem

Uprkos tome što otprilike trećinu evropskog stanovništva čine raznorazni Sloveni, i što je svojevremeno skoro polovina evropskog kontinenta bila nastanjena upravo Slovenima, slovenski doprinos svetskoj jezičkoj kulturi gotovo da je neznatan. Zanimljivo je da su u velike svetske jezike ulazile reči koje nisu autentičnog slovenskog porekla, već pre nadahnute Slovenima. Tako u jeziku koji danas služi kao globalni lingva franka – engleskom – imamo reči kao što su slovenly – što doslovce znači „slovenski” ili „ponašati se kao Sloven”, a u prenesenom značenju „neuredan, aljkav”, zatim slave, ili u prevodu „rob”, i autoru teksta omiljena – balkanizacija.

Bistrenjem kroz rečnike velikih svetskih jezika ne može se naći reč koja je univerzalno prihvaćena, sa istim značenjem u svim jezicima i kulturama – osim jedne.

Naravno, ta reč je – vampir.

Nastavi sa čitanjem

Dario Arđento nije samo veliki reditelj koji je učinio izvanrednim jedan već neobično srećan trenutak italijanske kinematografije. Arđento je autor koji je, stvarajući seriju neobičnih, vizionarskih, snolikih, razuzdanih i razuzdavajućih filmova (što su, prema Umbertu Eku, osobine remek-dela), umeo da utisne neizbrisiv trag u celokupnu, svetsku istoriju filma. Od Kventina Tarantina do Nikolasa Vindinga Refna, preko Brajana de Palme, Takašija Mikea, Šinja Cukamota i Sema Rejmija, bezbroj je umetnika koji su njime bili nadahnuti i koji su mu, manje ili više otvoreno, kroz svoje radove odavali počast. Među njima je, naravno, i Ticijano Sklavi.

Nastavi sa čitanjem

„Meet the new boss, same as the old boss”, pevao je pre sada ravno pedeset godina Rodžer Daltri u kultnom hitu grupe The Who – „Won’t Get Fooled Again”. Ovaj stih je poslednji u pesmi koja govori o revolucijama, i o tome kako se, kada se sve to odigra i smiri, na kraju situacija u neku ruku vrati na staro.

Mister Noova revolucija ne razlikuje se previše po tom pitanju. I ona je, evo, stigla do svog finiša, a na kraju nas je sačekalo isto ono što smo ugledali i kada smo prvi put podigli neku od pilotovih svezaka. Visok momak, crne kose sa dosta sedih, uredno obrijan, u pilotskoj jakni, njegov verni drug „zlatokosi Švabo”, što bi rekao Saša Lošić, i njegova voljena Patriša, koja traži drevne izgubljene gradove po džunglama Amazonije.

Nastavi sa čitanjem

„Konačno je išao nadole. Trideset i više godina uzalud se trudio da mu život krene uzlaznom putanjom, i nikada nije uvideo da je ipak trebalo da ide silaznom. Sada će sve biti bolje, krenulo je nizbrdo…”

Ima lepote u propadanju. U odbacivanju svih stega, očekivanja, ambicija, pa čak i nadanja koje nam superego nameće, u jednostavnom prepuštanju da nas id nosi, pa makar nas odveo u propast. Taj izdah olakšanja kada shvatite da ste se uzaludno trudili, da je sada konačno sve izvan vaše moći i da će sve naprosto krenuti svojim tokom, ma koliko taj tok strašan bio, ume da bude olakšavajuć. Ali i kratkotrajan.

Nastavi sa čitanjem

Pre svega, moram napraviti uvod u kome ću pokušati da objasnim sebe ne kao scenaristu, već kao čoveka koji voli sve što ima veze sa natprirodnim. Istina, ja ne verujem, ali ponašam se kao da verujem u onostrano. Zabavlja me da u nekim situacijama, čak i onim koje se svakodnevno ponavljaju, u sebi izazovem emocije koje imaju veze sa tom mojom strašću. Na primer, pogled na seoski salaš dok besni nevreme u meni budi sliku zastrašujućeg zamka grofa Drakule u Transilvaniji…

Nastavi sa čitanjem

Veliko nam je zadovoljstvo što vas možemo obavestiti da se 27. marta u prostorijama Pozorišnog kluba Trema (u okviru Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu), u organizaciji Kluba kulture Crna ovca i naše kuće, održala promocija kolekcionarskog izdanja „Pueblo!”. Za slučaj da neko još uvek ne zna o čemu se radi, reč je o prvoj priči koju je legendarni Bane Kerac ilustrovao u redovnoj seriji Zagor, sakupljenoj u jednu dugo najavljivanu integralnu knjigu velikog formata, od 328 stranica. Prvi put otkako smo se sa vama družili na Beogradskom sajmu knjiga 2019. godine, konačno smo se ponovo sreli oči u oči sa čitaocima, na obostrano zadovoljstvo! Zahvalni posetioci, od kojih su neki krenuli na putešestvije iz Beograda i drugih gradova, nemo su slušali Banetove priče o nastanku ove epske epizode, ali i njegov bend Best Moon Rising, koji je nastupio odmah nakon tribine.

Nastavi sa čitanjem

Dobro nam došli nazad u tridesete godine prošlog veka, ne morate se izuvati niti skidati šešir. Na samom početku dužni smo vam odgovor koji nikada nismo dobili od tvorca serijala Alfreda Kastelija na pitanje otkud Marti i njegova družina u prvoj polovini XX veka. Naime, sa potpunom sigurnošću možemo proglasiti da je reč o jubileju koji se oteo kontroli i pretvorio u pravi pravcati spinoff. Pre pet godina objavili smo epizodu „Tridesete godine” u 42. broju naše redovne edicije Marti Misterija i na nju od vas dobili sjajne reakcije.

Nastavi sa čitanjem

Dva simbola… Sa jedne strane, sirovo i primitivno oružje napravljeno po principu „uradi sam” od slučajnih materijala: naoštrenog kamena, komada drveta i organskog veziva, što se sve može naći u prirodi, u skladu sa najboljom tradicijom „Priručnika za mlade izviđače”. Sa druge strane, smrtno opasna naprava od metala, koja se po visokoj ceni kupuje u prodavnici oružja, a koju je genijalni pronalazač Samjuel Kolt projektovao i nazvao po sebi i proizvodio u svojoj modernoj i zagađujućoj industriji. Jednostavni predmet urođeničkog stila, ekološke prirode i održivog dizajna, naspram supermodernog alata zapadnjačke tehnologije.

Nastavi sa čitanjem

Dobro došli na stranice integralnog izdanja mini-serije Darkvudski romani, naslednika uspešne prve mini-serije o Zagoru, koju ste pročitali u sabranom izdanju pod nazivom „Duh sa Sekirom”. Tamo se radilo o postmodernističkom rimejkovanju događaja koji su dečaka po imenu Patrik Vajlding doveli do toga da preuzme ulogu izvršioca pravde (mada ja više volim termin naoružani mirotvorac) i postane živa legenda u divljinama Darkvudske močvare. Namerno sam upotrebio termin postmodernizam ne bih li lakše objasnio svoju nameru da narativ učinim aktuelnijim koristeći prošlost u funkciji sadašnjosti – kako bi okolnosti iz epizode „Zagor priča…” (kultna Nolitina rekonstrukcija Zagorove prošlosti iz 1969. godine) izgledale kao da su se stvarno dogodile, odnosno da je ta priča napisana danas.

Nastavi sa čitanjem