Propast sveta

„Nek propadne, nije šteta”, kliču sad oni koje je naljutilo što mlada s naslovne nije obrijala brkove. Ili ih naprosto skinula. „Vidiš ove lažne brkove? Pravi su”, reče Gručo Dilanu pri prvom susretu, tokom demonstracija u Londonu neke davne godine kada je istraživač noćnih mora bio policajac, a njegov pomoćnik tek prolaznik koji se usred meteža zatekao. Dvoje… ehm, dvojica mladih tako su se upoznali, i ko bi rekao da će to biti ljubav na prvi pogled, te da ćemo dočekati dan kad će kročiti pred oltar i zavitlati bidermajer prema nama zvanicama, možda baš prema glavnom uredniku Dušanu Mladenoviću Nesalomivom; on će pogledom potražiti baš onog hejtera što ga najviše proklinje zbog Zografove naslovne strane Zagora, ili zbog rasprodatosti luksuznog izdanja „Majke i očevi”, ili zbog čega god da ga danas mrzi ostatak sveta, i namignuti mu – taj stari šarmant; ostatak redakcije čeka vas kod šanka.

Nastavi sa čitanjem

Nesrećna ljubav

Zagorov ljubavni život oduvek je bio predmet sprdnje među onima koji nisu obožavaoci stripova o Duhu sa Sekirom. Najlakše je napraviti šalu na račun toga kako njegovo indijansko ime zapravo vuče koren od zagorelosti ili još lakše na račun toga kako su Čiko i on dva muškarca koji žive zajedno u kolibi u močvari. Gorka istina jeste da je Zagor po svoj prilici bio u romantičnim odnosima sa više pripadnica lepšeg pola nego zlobnici koji mu se podsmevaju. Pored čuvene Fride Lang, tu je zanosna Mari Lavu, neodoljiva Virdžinija Fišleg, famozna Izabel poznatija kao Plavuša, ljubav iz mlađih dana Kendra (obe smo nedavno videli u „Darkvudskim romanima”), riđokosa devojka neodoljive sličnosti sa glumicom Skarlet Johanson koja je takođe zavela mladog Patrika Vajldinga (u integralu „Duh sa Sekirom”), Indijanka Ajane i šamanka Šijer (takođe u „Duhu sa Sekirom”), zatim frendzonovana Dženi iz Plezent Pointa i tako dalje i tako bliže, ali jedna žena uvek je zauzimala posebno mesto u njegovom srcu – odvažna pustolovka Gambit.

Nastavi sa čitanjem

Počnimo ljubav iz početka

Lepo zvuči, ali lakše reći no učiniti. Teško je naterati se i da počnemo nešto sasvim novo, kamoli da resetujemo staro. Ljubavne veze su klasičan primer – tepih pod kojim se nataložilo svašta rizikuje da se zapali o luster, koji dodiruje grbinom na sebi. Početi ponovo znači priznati da smo ono što imamo (skoro) sasvim pokvarili, što je već žestoko bolna spoznaja; znači i biti sposoban da u sećanje uopšte prizoveš kako je tačno izgledalo dok je bilo dobro. Vratiti sebe u stanje kad su čula bila istinski živa, a sva iskustva nova. Trideset pet godina kasnije, naša veza s Dilanom Dogom je taman takva: kako vratiti njega kad ni sami nismo oni klinci kojima Sklavi, osim obilja hororičnog krvopljusa, servira čitav jedan drugačiji pogled na svet, život, smrt, ljude (i čudovišta).

Nastavi sa čitanjem

Jednaka zastupljenost

Dobar dan svima. Budući da je moj doprinos u dugoočekivanom susretu Martija Misterije i Nejtana Nevera bio vrlo ograničen (videćete kasnije u kojoj meri), Antonio Sera obavezao me je da napišem barem ovaj uvod, kako bih opravdao svoj udeo u autorskim pravima. S razlogom sam napisao „dugoočekivani susret”, budući da ste na njega čekali dugi niz godina: u Italiji je zvanično prvi put bio najavljen u aprilu 1992, u prvom broju specijalizovanog časopisa Fleks.

Nastavi sa čitanjem

Udario junak na junaka!

Nakon epskog susreta Zagora i Teksa iz 36. broja Zlatne serije, jedino što bi iole moglo parirati toliko neverovatnom događaju jeste susret dvojice Zagora! A budući da već imamo posla s množinom, red je da odjednom ispratimo njihova prva dva susreta – koja se pritom zovu identično: „Zagor protiv Zagora”. Zbunjeni? Ne brinite, sledi pojašnjenje…

Nastavi sa čitanjem

U međuvremenu: Ticijano Sklavi bez Dilana Doga

Iako ovog čuvenog italijanskog urednika, pisca i scenaristu svi bez greške vezuju za njegovo čedo Dilana Doga, Ticijano Sklavi poznat je i po svojim epizodama Zagora (neprevaziđenom „Demonu ludila” i „Vuku Samotnjaku” pre svega), Mister Noa, ali i kratkim izletima na Martija Misteriju, pa čak i Kena Parkera. Međutim, domaći čitaoci ostali su uskraćeni za spisateljsku stranu njegovog stvaralaštva, jer Sklavi iza sebe ima i desetak proznih knjiga poput one najpoznatije – „Dellamorte Dellamore” (romana za koji je svaki dilandogovac koji drži do sebe čuo) – na osnovu koje je 1994. godine snimljen istoimeni kultni film Mikelea Soavija sa Rupertom Everetom (Dilanom Dogom lično) u glavnoj ulozi.

Nastavi sa čitanjem

Tu reč su stari Sloveni imali u rečniku

Uprkos tome što otprilike trećinu evropskog stanovništva čine raznorazni Sloveni, i što je svojevremeno skoro polovina evropskog kontinenta bila nastanjena upravo Slovenima, slovenski doprinos svetskoj jezičkoj kulturi gotovo da je neznatan. Zanimljivo je da su u velike svetske jezike ulazile reči koje nisu autentičnog slovenskog porekla, već pre nadahnute Slovenima. Tako u jeziku koji danas služi kao globalni lingva franka – engleskom – imamo reči kao što su slovenly – što doslovce znači „slovenski” ili „ponašati se kao Sloven”, a u prenesenom značenju „neuredan, aljkav”, zatim slave, ili u prevodu „rob”, i autoru teksta omiljena – balkanizacija.

Bistrenjem kroz rečnike velikih svetskih jezika ne može se naći reč koja je univerzalno prihvaćena, sa istim značenjem u svim jezicima i kulturama – osim jedne.

Naravno, ta reč je – vampir.

Nastavi sa čitanjem

U dubinama dubokog crnila

„Život u dubini potpuno je različit od života na površini, i u sebi nosi tajanstvene I zastrašujuće aspekte.”

Dario Arđento

Dario Arđento nije samo veliki reditelj koji je učinio izvanrednim jedan već neobično srećan trenutak italijanske kinematografije. Arđento je autor koji je, stvarajući seriju neobičnih, vizionarskih, snolikih, razuzdanih i razuzdavajućih filmova (što su, prema Umbertu Eku, osobine remek-dela), umeo da utisne neizbrisiv trag u celokupnu, svetsku istoriju filma. Od Kventina Tarantina do Nikolasa Vindinga Refna, preko Brajana de Palme, Takašija Mikea, Šinja Cukamota i Sema Rejmija, bezbroj je umetnika koji su njime bili nadahnuti i koji su mu, manje ili više otvoreno, kroz svoje radove odavali počast. Među njima je, naravno, i Ticijano Sklavi.

Nastavi sa čitanjem

This is the end, beautiful friend?

„Meet the new boss, same as the old boss”, pevao je pre sada ravno pedeset godina Rodžer Daltri u kultnom hitu grupe The Who – „Won’t Get Fooled Again”. Ovaj stih je poslednji u pesmi koja govori o revolucijama, i o tome kako se, kada se sve to odigra i smiri, na kraju situacija u neku ruku vrati na staro.

Mister Noova revolucija ne razlikuje se previše po tom pitanju. I ona je, evo, stigla do svog finiša, a na kraju nas je sačekalo isto ono što smo ugledali i kada smo prvi put podigli neku od pilotovih svezaka. Visok momak, crne kose sa dosta sedih, uredno obrijan, u pilotskoj jakni, njegov verni drug „zlatokosi Švabo”, što bi rekao Saša Lošić, i njegova voljena Patriša, koja traži drevne izgubljene gradove po džunglama Amazonije.

Nastavi sa čitanjem

Crni Zardo

„Konačno je išao nadole. Trideset i više godina uzalud se trudio da mu život krene uzlaznom putanjom, i nikada nije uvideo da je ipak trebalo da ide silaznom. Sada će sve biti bolje, krenulo je nizbrdo…”

Ima lepote u propadanju. U odbacivanju svih stega, očekivanja, ambicija, pa čak i nadanja koje nam superego nameće, u jednostavnom prepuštanju da nas id nosi, pa makar nas odveo u propast. Taj izdah olakšanja kada shvatite da ste se uzaludno trudili, da je sada konačno sve izvan vaše moći i da će sve naprosto krenuti svojim tokom, ma koliko taj tok strašan bio, ume da bude olakšavajuć. Ali i kratkotrajan.

Nastavi sa čitanjem