Dragi naši dilandogovci, kucnuo je čas: najduži ciklus u istoriji serijala napokon će početi da se odmotava pred vašim očima! Već sama naslovna strana preteći daje na znanje – odbrojavanje je počelo. Odbrojavanje do pada meteora koji će (možda?) smrskati Dilanov svet onako kako je već počeo da krcka logo. Još 13 brojeva. Čitava jedna izdavačka godina narastajuće napetosti i cvokota, ukoliko visoka očekivanja budu ispunjena.

Nastavi sa čitanjem

Ponovo imamo situaciju u kojoj se trudimo da ispravimo veliku istorijsku nepravdu. Naime, strip pred vama jedna je od tri preskočene priče Martija u dragom periodu kada je ovaj serijal objavljivao Dnevnik iz Novog Sada. Pored nje, preskočen je i jubilarni 100. broj (u boji), ali i prvi od famoznih sedam specijalnih brojeva označenih titulom BIS, objavljivanih kao dopunske epizode brojevima 107, 115, 119, 127, 131, 139 i 206.

Budući da se radilo o vremenu u kom je novosadski gigant već polako ali izvesno počeo da posustaje, i kada je jubilarni kolorni strip sigurno bio ekonomski isuviše krupan zalogaj u periodu nestašice papira i nadolazećih sankcija, a 107 BIS se hronološki manje-više poklapao s poslednjim objavljenim Martijem u okviru njihove edicije (beše to prva priča nakon tog broja – „Otrovni okean”), jasno je zbog čega su se stvari odigrale tako kako jesu. Međutim, dok za te dve epizode možemo naslutiti da su razlozi za preskakanje bili tehničke prirode, opravdanja za neobjavljivanje „Panove frule”, koja se prostirala između 38. i 40. broja po originalnoj numeraciji, zaista nema.

Nastavi sa čitanjem

„Pisanje te uvek ponese kada pišeš o Gruču, ukoliko u tome istinski uživaš. Njega, u stvari, nikad nije teško uvesti na scenu. Najteži zadatak je izvesti ga s nje. On ne oduzima prostor samo glavnom junaku, nego i scenaristi. Isekao sam čitave sekvence kako bih ubacio neke njegove doskočice. I na kraju sam, da bih ga ućutkao, morao da napravim rez… bilo je neminovno.”

Nastavi sa čitanjem

…DEL!

Jeste li preživeli? Čini se da jeste.

Prvi deo Mister Noove Revolucije, objavljen na jesen 2020, u predgovoru, koji sam napisao, pozvao je na „veliki reset” pilotovog univerzuma. Priznajem, trebalo je hrabrosti da se zavrti prvih nekoliko stranica priče u kojoj Džeri Drejk proživljava svoj privatni kjubrikovski pakao oslikan u duhu kultnog filma „Full Metal Jacket”. Međutim, kada prođe inicijalni osećaj nelagode, ispostavlja se da je Mikele Mazijero odradio odličan posao. A to ste, sudeći po reakcijama, ocenili i vi, dragi čitaoci.

Nastavi sa čitanjem

„Plašio sam se, ali sam se istovremeno i zabavljao, jer mislim, a nisam jedini, da su strah i zabava na bioskopskom platnu, kao i na ispisanoj hartiji, neodvojivo vezani i ne idu jedno bez drugog.”

          Serđo Boneli

Nastavi sa čitanjem

Kada sam imao sedam-osam godina, moj deda Gaspare vodio bi me do omiljenog kioska barem dvaput nedeljno i znao je da nije imao izbora – uvek bih našao neke stripove koje bi morao da mi kupi. Upravo sam u jednom od tih pohoda, između gomile Teksova i Malih rendžera, prvi put ugledao čoveka u crveno-žutoj košulji s nacrtanim orlom na grudima. Reč je bila o jednoj od najlepših epizoda (mada, kako izdvojiti samo jednu kad ih je toliko odličnih): „Američkoj odiseji”.

Nastavi sa čitanjem

Braća Esposito i ja smo maltene vršnjaci: Nando je rođen 1961, Denizio 1964, a ja 1962. godine. Sva trojica smo planinska deca: dvojica Esposita su iz Kuvea, mestašceta na Alpima u francuskom delu Švajcarske, a ja iz San Marčela, sela u okrugu Pistoja na Apeninima. Stasavali smo čitajući iste stvari: Nando mi je rekao kako su, iako su živeli izvan Italije, redovno nabavljali epizode Zagora zajedno s francuskim stripovima, a ja sam se uvek silno radovao objavljivanju novih epizoda svojih omiljenih junaka, među kojima je najomiljeniji svakako bio Duh sa Sekirom. Potom smo se i Espositovci i ja spustili s visina i preselili u ravnicu, prateći naše porodice.

Nastavi sa čitanjem

…reče mrtva Lora Palmer gledaocima kultne serije Tvin Piks, koja je na američkoj televiziji počela da se emituje 1990. godine, dok su je narodi i narodnosti Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije gledali već u prvoj polovini 1991. Serija je najpre emitovana u Sloveniji, da bi se vrlo brzo proširila južno od Triglava, zahvativši i Hrvatsku, pa na kraju i Srbiju, na taj način ujedinjujući sva tri plemena jednorodnog naroda, uz podrazumevano prelivanje na narode i narodnosti, koji su krahom epohe bili podstaknuti na redefinisanje svog bića i okretanje novoj mitologiji.

Nastavi sa čitanjem

Otkako se prvi put pojavio na kioscima 1986. godine, strip-serijal Dilan Dog doživeo je značajne promene. Dilan je na početku bio samo istraživač privatnih noćnih mora, dok se danas sve češće bavi političkom ekonomijom kao glavnom noćnom morom. Autori su ga transformisali u jedan od najvažnijih evropskih angažovanih stripova današnjice.

Nastavi sa čitanjem

Pre nekoliko godina počeo sam da razmišljam o novoj priči o Zagoru, koju sam planirao da napišem za braću Esposito, pa sam se stoga posavetovao s Nandom. Pitao sam ga: „Kakvu avanturu biste želeli da crtate? S fantastičnim elementima ili nešto realistično? Smeštenu u šumu, ili na sneg, ili pored mora?” Nando je rekao kako bi najviše želeo povratak nekog starog neprijatelja. „Kog?”, pitao sam, a on je, na moje iznenađenje, odgovorio: „Ili Letećeg Manijaka ili Čoveka-Munju!” Obećao sam mu da ću razmisliti o tome. Već sutradan zvanično sam najavio da će se njih dvojica vratiti i udružiti snage.

Nastavi sa čitanjem