Dvadeset godina kasnije

Dobro došli na stranice integralnog izdanja mini-serije Darkvudski romani, naslednika uspešne prve mini-serije o Zagoru, koju ste pročitali u sabranom izdanju pod nazivom „Duh sa Sekirom”. Tamo se radilo o postmodernističkom rimejkovanju događaja koji su dečaka po imenu Patrik Vajlding doveli do toga da preuzme ulogu izvršioca pravde (mada ja više volim termin naoružani mirotvorac) i postane živa legenda u divljinama Darkvudske močvare. Namerno sam upotrebio termin postmodernizam ne bih li lakše objasnio svoju nameru da narativ učinim aktuelnijim koristeći prošlost u funkciji sadašnjosti – kako bi okolnosti iz epizode „Zagor priča…” (kultna Nolitina rekonstrukcija Zagorove prošlosti iz 1969. godine) izgledale kao da su se stvarno dogodile, odnosno da je ta priča napisana danas.

Nastavi sa čitanjem

Rađanje legende

Sakupljena u jednu veliku knjigu, pred vama je mini-serija o nastanku Za-Gora Te-Neja, gospodara Darkvuda. Svih šest priča od po šezdeset tabli napisala je moja malenkost, a ilustrovali su ih (po hronološkom redu) Valerio Pičoni, Mauricio di Vinčenco, Valter Trono, Đuzepe Kandita, Đovani Fregijeri i Oskar, dok su naslovne strane poverene Mikeleu Rubiniju. Svi do jednog izuzetni umetnici, kojima sam iskreno zahvalan. Postavka priče je moderna i dinamična, ali ne takva da bi mogla smetati starijim čitaocima. Sa ove vremenske distance mogu lepo da sagledam situaciju i izvučem neke zaključke. Mislim da smem reći kako se ovaj eksperiment u Italiji ispostavio uspešnim, i kao izdanje za kioske i kao albumska izdanja. Štaviše, komentari koji su stizali do mene iz meseca u mesec uvek su bili više nego pozitivni, čak entuzijastični.

Nastavi sa čitanjem

Značajne slučajnosti

Braća Esposito i ja smo maltene vršnjaci: Nando je rođen 1961, Denizio 1964, a ja 1962. godine. Sva trojica smo planinska deca: dvojica Esposita su iz Kuvea, mestašceta na Alpima u francuskom delu Švajcarske, a ja iz San Marčela, sela u okrugu Pistoja na Apeninima. Stasavali smo čitajući iste stvari: Nando mi je rekao kako su, iako su živeli izvan Italije, redovno nabavljali epizode Zagora zajedno s francuskim stripovima, a ja sam se uvek silno radovao objavljivanju novih epizoda svojih omiljenih junaka, među kojima je najomiljeniji svakako bio Duh sa Sekirom. Potom smo se i Espositovci i ja spustili s visina i preselili u ravnicu, prateći naše porodice.

Nastavi sa čitanjem

Zajedno su jači!

Pre nekoliko godina počeo sam da razmišljam o novoj priči o Zagoru, koju sam planirao da napišem za braću Esposito, pa sam se stoga posavetovao s Nandom. Pitao sam ga: „Kakvu avanturu biste želeli da crtate? S fantastičnim elementima ili nešto realistično? Smeštenu u šumu, ili na sneg, ili pored mora?” Nando je rekao kako bi najviše želeo povratak nekog starog neprijatelja. „Kog?”, pitao sam, a on je, na moje iznenađenje, odgovorio: „Ili Letećeg Manijaka ili Čoveka-Munju!” Obećao sam mu da ću razmisliti o tome. Već sutradan zvanično sam najavio da će se njih dvojica vratiti i udružiti snage.

Nastavi sa čitanjem