Nakon epskog susreta Zagora i Teksa iz 36. broja Zlatne serije, jedino što bi iole moglo parirati toliko neverovatnom događaju jeste susret dvojice Zagora! A budući da već imamo posla s množinom, red je da odjednom ispratimo njihova prva dva susreta – koja se pritom zovu identično: „Zagor protiv Zagora”. Zbunjeni? Ne brinite, sledi pojašnjenje…
Prva priča pod nazivom „Zagor protiv Zagora” nastala je u pradavnim danima serijala. Reč je o šestoj dogodovštini Duha sa Sekirom, u Italiji originalno objavljenoj 1962. godine (serijalizovanoj u čuvenim sveščicama formata strip-kaiša), nepunih deset meseci nakon premijere prve epizode. Istovremeno, ona je četvrta od šest pustolovina (ili peta od sedam, zavisi od toga kako brojimo) koju je i crtački i scenaristički potpisao dobri Galijeno (prethodno smo objavili „Letećeg manijaka”, drugu, u 23. broju naše Zlatne serije), a nakon nje sledi niz od čak sedam epizoda za čiji je scenario bio zadužen Đanluiđi Boneli, sve dok se Nolita nije vratio svome čedu. Feri ih je i dalje ilustrovao, kao i veliku većinu ranih priča.
Pored toga što je upečatljiva, zbog teme dopelgengera koju uvodi tako rano, i neosporno zabavna, sama epizoda ostala je nekako u senci svih velikih priča koje će uslediti. Ipak, od zaborava ju je spasao Marčelo Tonineli kada je dvadesetak godina kasnije napisao nastavak sukoba s Olafom Botegoskim. Sredinom davne 1985. godine, na italijanskim kioscima pojavila se dvodelna epizoda u originalnim brojevima 236 i 237, te naslovima „Pećina mumija” i „Zagor protiv Zagora”. Tom prilikom u serijal su vraćeni i Olaf i Zimska Zmija, mnogim čitaocima omiljeni indijanski ratnik, koga smo pre toga takođe videli samo jednom, u legendarnom „Maršu očajnika” (Odabrane priče #41 i 31. knjiga Biblioteke Zagor). I to drugo pojavljivanje ilustrovao je maestro Feri, podrazumeva se, pa na stranicama ovog izdanja (usput budi rečeno, najobimnijeg u ediciji dosad) imamo neprocenjivu priliku da uporedimo koliko mu se stil promenio tokom dve decenije rada. Bilo da vam je draži pristup kojim se služio šezdesetih ili pak osamdesetih godina prošlog veka, jedna stvar je sigurna – u oba slučaja bez greške možemo reći da se radi o crtežima neprevaziđenog Galijena Ferija, sjajnog u svakom trenutku svoje karijere!
Kada je o domaćim izdanjima priča reč, kao što se stariji čitaoci sigurno sećaju, obe su objavljene za vreme Dnevnikove ere: prva u 42. broju Lunovog magnus stripa (decembar 1971), pa zatim ponovo u 475. broju Zlatne serije (septembar 1979), a druga u brojevima 782 i 783 takođe Zlatne serije (nekih godinu dana nakon italijanske premijere). Naravno, prvu smo i mi objavili u odavno rasprodatoj drugoj knjizi Biblioteke Zagor u oktobru 2008. godine, kada smo imali veliku privilegiju i čast da Galijena Ferija i Maura Laurentija ugostimo na Sajmu knjiga u Beogradu.
To bi bilo sve zasad, prepuštamo vas uzbudljivim stripovima pred vama uz obećanje da ćemo se uskoro ponovo sresti sa ozloglašenim Olafom… Uživajte u čitanju!
