„Ali to je mitsko mesto, isto kao Utopija ili darkvudska šuma!”, reče Marti Šmeseru, svom prijatelju na umoru, kad ga je ovaj poslao u potragu za Avalonom (Biblioteka Marti Misterija, knjiga 3). I zaista, što se samog Martija tiče, dogodovštine takozvanog Duha sa Sekirom bile su plod mašte raznih autora, nesumnjivo hodočasnika puteva...

Nije sve tako crno. Ponešto je i u nijansama crne i crvene. Tako svet vidi izvesni Morgan Lost, jedan od vodećih lovaca na serijske ubice u Novom Heliopolisu. To je svet u kome se Drugi svetski rat nikada nije dogodio, ali su korporacije i birokratija svejedno zavladale. Ljudi su depresivni ili na ivici ludila, zločinci su televizijs...

Petnaestog januara 1968. godine, na kioscima širom Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, jedna mekokoričena sveska (čiju je naslovnu stranu, tik uz riknu, krasila upečatljiva vertikalna žuta traka) zasijala je kao rendžerska zvezda na žestokom suncu Divljeg zapada. Tog dana u istoriju domaće popularne kulture zlatnim slov...

„Oprosti mi, Čiko, ali o tome ne samo da ne mogu da pričam, nego pokušavam sve da zaboravim!” Ovim rečima Zagor započinje otkrivanje svoje tragične prošlosti Čiku u epizodi „Zagor priča...”, upečatljivoj i inspirativnoj pustolovini, ključnom manifestu Zagorove drame, koju je napisao Gvido Nolita alijas Serđo Boneli. Inspirisani njiho...

Zdravo, Anđelo. „Nijedan čovek nije ostrvo”, pisao je pesnik Džon Don. Ali od danas – jedna žena jeste! Devojka koja gola leži u okeanu jedna je od najosetljivijih a najupečatljivijih scena u Dilanu Dogu. A to nije jedina grafička ludost u broju 400. Kako si pristupio radu na jednom tako vizionarskom i raskošnom delu, sastavljenom od...

Kada sam bio nekih dvadeset i kusur godina mlađi, reč restart, ili, modernije, reboot, nije nužno značila nešto negativno. Studiraš pet godina medicinu, shvatiš da ne ide, pa udariš restart i upišeš, šta znam, istoriju umetnosti. Zaglavi ti kompjuter, CTRL+ALT+DEL, problem rešen. Odeš u inostranstvo, ne snađeš se, dođeš nazad u Srbij...

Bilo mi je desetak godina kada sam, u letnjem bioskopu negde na moru, odgledao film Buck and the Preacher (distributerski prevod – „Crna karavana”), sa tada aktuelnim crnačkim zvezdama Sidnijem Poatjeom i Harijem Belafonteom. Iako sam gladno gutao sve što je imalo veze sa Divljim zapadom, shvatio sam da se taj film razlikuje od većine drugih vesterna: bavio se crncima koji su pokušavali da sa svojom skromnom imovinom stignu od jednog do drugog mesta negde u Americi: herojskim vođom njihovog karavana (Poatje), sitnim prevarantom koji je glumio propovednika (Belafonte) i zlobnim belcima koji su ih proganjali i želeli da ih pobiju.

Izdavačka epopeja o Teksu Vileru zapravo je klasična priča o Ružnom Pačetu. Kao što legenda kaže, on se prvi put sreo sa svojim italijanskim čitaocima u četvrtak, poslednjeg septembarskog dana 1948. godine, kao junak mračne prošlosti i ne preterano svetle budućnosti, s obzirom na to da su njegovi tvorci više nade polagali u drugi str...

Današnjoj generaciji čitalaca odraslih uz Fejsbuk, Tviter, ajfon i ostala sokoćala, serijal Mister No, čija je radnja smeštena u sada već davnu prošlost (prve priče datiraju s početka pedesetih – punih četvrt veka unazad od vremena objavljivanja originalne epizode u Italiji) i u nedođiju – nije reč niti o Njujorku, niti o Londonu, pa...

Postoji jedan strip koji je krajem osamdesetih godina redefinisao kako se gleda na devetu umetnost. Iako se radilo o junaku koji je potekao iz popularnog, pulp miljea, cene ga i oni koji se smatraju intelektualcima, kao i oni skloni eskapističkom štivu. U tom stripu, glavni junak je istrgnut iz svog fiktivnog sveta u kome je decenija...