Zdravo, Anđelo. „Nijedan čovek nije ostrvo”, pisao je pesnik Džon Don. Ali od danas – jedna žena jeste! Devojka koja gola leži u okeanu jedna je od najosetljivijih a najupečatljivijih scena u Dilanu Dogu. A to nije jedina grafička ludost u broju 400. Kako si pristupio radu na jednom tako vizionarskom i raskošnom delu, sastavljenom od...

Kada sam bio nekih dvadeset i kusur godina mlađi, reč restart, ili, modernije, reboot, nije nužno značila nešto negativno. Studiraš pet godina medicinu, shvatiš da ne ide, pa udariš restart i upišeš, šta znam, istoriju umetnosti. Zaglavi ti kompjuter, CTRL+ALT+DEL, problem rešen. Odeš u inostranstvo, ne snađeš se, dođeš nazad u Srbij...

Bilo mi je desetak godina kada sam, u letnjem bioskopu negde na moru, odgledao film Buck and the Preacher (distributerski prevod – „Crna karavana”), sa tada aktuelnim crnačkim zvezdama Sidnijem Poatjeom i Harijem Belafonteom. Iako sam gladno gutao sve što je imalo veze sa Divljim zapadom, shvatio sam da se taj film razlikuje od većine drugih vesterna: bavio se crncima koji su pokušavali da sa svojom skromnom imovinom stignu od jednog do drugog mesta negde u Americi: herojskim vođom njihovog karavana (Poatje), sitnim prevarantom koji je glumio propovednika (Belafonte) i zlobnim belcima koji su ih proganjali i želeli da ih pobiju.

Izdavačka epopeja o Teksu Vileru zapravo je klasična priča o Ružnom Pačetu. Kao što legenda kaže, on se prvi put sreo sa svojim italijanskim čitaocima u četvrtak, poslednjeg septembarskog dana 1948. godine, kao junak mračne prošlosti i ne preterano svetle budućnosti, s obzirom na to da su njegovi tvorci više nade polagali u drugi str...

Današnjoj generaciji čitalaca odraslih uz Fejsbuk, Tviter, ajfon i ostala sokoćala, serijal Mister No, čija je radnja smeštena u sada već davnu prošlost (prve priče datiraju s početka pedesetih – punih četvrt veka unazad od vremena objavljivanja originalne epizode u Italiji) i u nedođiju – nije reč niti o Njujorku, niti o Londonu, pa...

Postoji jedan strip koji je krajem osamdesetih godina redefinisao kako se gleda na devetu umetnost. Iako se radilo o junaku koji je potekao iz popularnog, pulp miljea, cene ga i oni koji se smatraju intelektualcima, kao i oni skloni eskapističkom štivu. U tom stripu, glavni junak je istrgnut iz svog fiktivnog sveta u kome je decenija...

Dvesta osamdeseti broj redovne edicije Dilan Dog, izdavačke kuće Serđo Boneli Editore, u Italiji je prvi put objavljen u decembru 2009. godine (u Srbiji juna 2013, kao 71. broj u našoj numeraciji), i slobodno možemo reći da je položio test vremena, jer ga pamtimo kao priču iz novijeg perioda ovog serijala koja je nesumnjivo ostavila ...

Audače (smeo, odvažan), za one koji to ne znaju ili se ne sećaju, prvi je naziv izdavačke kuće Serđo Boneli editore. Ona je osnovana četrdesetih godina prošlog veka, preuzimanjem rizika (izistinski odvažnog!) Đanluiđija Bonelija – davanjem takvog imena i okupljanjem nekih od najvećih talenata na polju stripa oko sebe. Boneli je bio p...

Kada sam zaronio u „Patagoniju” scenariste Maura Bozelija i crtača Paskvalea Frizende, očekivao sam da ću dosledno primenjivati standardne istraživačke metode za pisanje o nekom stripu. To je značilo da ću istražiti istorijski kontekst priče, pošto se ona makar delimično referira na stvarnu prošlost Argentine devetnaestog veka, i eve...

Mladom čitaocu koji se prvi put susreće sa Martijem Misterijom, ili to čini tek odnedavno, zahvaljujući Veselom četvrtku, teško je dočarati koliko je krupan korak bila prva pojava ovog stripa pre pune tri decenije, u zemlji koja se zvala Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija. Bilo je to divlje, varvarsko doba, bez internet...