Planeta mrtvih

O kakvom je to presudnom događaju reč? Pročitajte priču „Zbogom, Gručo” u dnu strane i znaćete. A sve što posle toga dolazi jeste jedan vrli mrtvi svet i u njemu Dilan Dog. Okružen zombijima i živima koji pokušavaju da živi i ostanu, vremešan, ogorčen, ponovo poročan i očajno sam (ako ne računamo njegova setna ćaskanja sa Smrću, jedn...

Nastavi sa čitanjem

0-ticci-cop-low

Pola veka zablude?

Moj prvi dodir sa stripom Teks bila je epizoda „Smrt u senci” (Dnevnikova Zlatna serija #8). Koliko sam bio oduševljen naslovnom stranom (i očiglednim omažom filmu „Poštanska kočija” iz 1939. godine), toliko me je sadržaj ostavio hladnim. Crtač Kalep (jeste, tako sam protumačio potpis) bio je samo još jedan onopredratni klasičar oslo...

Nastavi sa čitanjem

kaver-2

Faktor dvostruko D

Kako se u izdavaštvu, što bi rekao Lavoazje, „ništa ne može uništiti niti stvoriti, već može samo preći iz jednog oblika u drugi”, ažuriraću uvodni tekst za jedno izdanje o istraživaču noćnih mora iz 1994. godine. Nalazim te reči teksta prigodnom za predstavljanje ovog dnevnika. Za razliku od autora čije ćete osvrte čitati u „Dilan D...

Nastavi sa čitanjem

tex-masakr-front-2

Đanluiđi, jedan jedini

U drugoj polovini šezdesetih godina prošlog veka, nakon što sam tek okončao crtanje „Kazne za oholog pukovnika” – priče koja me je uvela u Teksov svet – našao sam se u Milanu, u jednoj od svojih prvih poseta staroj redakciji u ulici Feručo, pre svega kako bih se upoznao s Đanluiđijem Bonelijem, s kojim se do tada nisam bio sreo uživo...

Nastavi sa čitanjem

bred-kaver-1

Otpisani s laserima

Da li je Bred Beron politički najbitniji Bonelijev serijal? Šta donosi sutrašnjica? Da li nam je potreban srpski svemirski program? Svojevremeno sam naćulio uši, raširio sva tri oka, a onda sam iz čela pustio pipke. Na njihovim vrhovima antenice su pažljivo slušale najavu Breda Berona, novog Bonelijevog mini-serijala. Stripoljubi,...

Nastavi sa čitanjem

bozza-variant-scartata-cover

Oblikovanje košmara

„Ako želimo da napravimo nešto bitno sa Sklavijevim junakom, neko mora da pati. Nebitno je da li se radi o scenaristi, crtaču ili glavnom liku, važno je da se jedna od te tri figure istinski muči...” Tako je govorio Rekioni o „Mater Morbi”. Fascinantan je to koncept, naročito ako se nalaziš na bezbednoj razdaljini. Ali kada si aut...

Nastavi sa čitanjem

frisenda-cover03

Postavljanje cilja

Prići Teksovom liku nije bilo nimalo lako. Imao sam iskustva u crtanju vestern stripova, zahvaljujući radu na Kenu Parkeru i Magičnom Vetru, ali Teks je uvek izazov, pogotovo za italijanskog crtača. Kada sam primio vest da ću raditi Teksa, to me je nekako „oduvalo”, ali je emocija bila još jača kada sam otkrio da treba da se posvetim...

Nastavi sa čitanjem

dragonero-kaver-1

Krv starog zmaja

Ravnoteža je poremećena. Drevno zlo pomalja svoju ružnu glavu u svet ljudi. Čarobnjak Alben okuplja družinu koja bi mogla doneti spas: bivšeg vojnika Jana, koji krije sudbinsku tajnu, učenog orka Gmora, tehnokratkinju Mirvu, monahinju-ratnicu Ekubu i vilovnjakinju Seru — čije su moći sa biljkama mogući ključ izbavljenja... Kao da ste...

Nastavi sa čitanjem

5d3c32601f0aab644192d423c05547b6

U službi Dilana Doga

Geneza priče „Mater Dolorosa” bila je veoma kompleksna. Sve, naravno, počinje od „Mater Morbi”, priče koja je plod ciničnog uma Maura Markezelija. Kao što često ponavljam, jednog dana mi je rekao otprilike ovo: „Voleo bih da napišemo priču u kojoj se Dilan bori s bolešću. A to bi najbolje napisao ti, pošto si oduvek bolestan.” ...

Nastavi sa čitanjem

tex003-1

Između odmetništva i zakona

Možda nije loše početi ovaj tekst varijacijom čuvene izreke Umberta Eka: Najveće zadovoljstvo čitanja nalazim u Homerovoj „Odiseji“ i Bonelijevom „Teksu Vileru“. Naizgled, ova dva kulturna proizvoda čine se po svemu različitim. „Odiseja“ pripada najvišim dometima evropske književnosti, ona je arhetipska priča na kojoj se, preko mitol...

Nastavi sa čitanjem