Dario Arđento nije samo veliki reditelj koji je učinio izvanrednim jedan već neobično srećan trenutak italijanske kinematografije. Arđento je autor koji je, stvarajući seriju neobičnih, vizionarskih, snolikih, razuzdanih i razuzdavajućih filmova (što su, prema Umbertu Eku, osobine remek-dela), umeo da utisne neizbrisiv trag u celokupnu, svetsku istoriju filma. Od Kventina Tarantina do Nikolasa Vindinga Refna, preko Brajana de Palme, Takašija Mikea, Šinja Cukamota i Sema Rejmija, bezbroj je umetnika koji su njime bili nadahnuti i koji su mu, manje ili više otvoreno, kroz svoje radove odavali počast. Među njima je, naravno, i Ticijano Sklavi.

Nastavi sa čitanjem

Geneza priče „Mater Dolorosa” bila je veoma kompleksna.

Sve, naravno, počinje od „Mater Morbi”, priče koja je plod ciničnog uma Maura Markezelija. Kao što često ponavljam, jednog dana mi je rekao otprilike ovo: „Voleo bih da napišemo priču u kojoj se Dilan bori s bolešću. A to bi najbolje napisao ti, pošto si oduvek bolestan.”

Nastavi sa čitanjem

Kada plovimo morem, neophodni su nam odgovarajući instrumenti i nautičke karte kako se u nepoznatim vodama ne bismo izgubili. Za plovidbu kroz „Mater Dolorosu” isto bi nam tako dobro došla mapa. Jer, koliko god bila zamišljena kao priča koja se može čitati i sasvim zasebno, ona jeste jasno povezana s izvesnim epizodama Dilana Doga koje su joj prethodile i koje ovde doživljavaju svoj završetak.

Nastavi sa čitanjem