Bzzzz!

Zvezda koja pada

Dragi naši dilandogovci, kucnuo je čas: najduži ciklus u istoriji serijala napokon će početi da se odmotava pred vašim očima! Već sama naslovna strana preteći daje na znanje – odbrojavanje je počelo. Odbrojavanje do pada meteora koji će (možda?) smrskati Dilanov svet onako kako je već počeo da krcka logo. Još 13 brojeva. Čitava jedna izdavačka godina narastajuće napetosti i cvokota, ukoliko visoka očekivanja budu ispunjena. I sve će to privesti našeg istraživača noćnih mora jubilarnoj 400. epizodi, koju su oni najnestrpljiviji već pročitali u luksuznom izdanju za tvrdokorno pravoverne (budući da sasvim lepo funkcioniše i kao zasebna priča). Jer, finale je zapravo na broju 399. Kraj. Ili najava novog početka. Pa šta je taj famozni meteor iz naslova, je li stvaran ili je posredi metafora? I kako se ono beše terminološki razdvaja šta je šta, meteor, meteorit, meteoroid? To ćemo vam raščivijati odmah: meteor će biti onaj meteoroid (komad čvrste materije) koji je ušao u orbitu naše planete (od grčkog metéōros – onaj koji je u vazduhu); kada padne na tlo, zovemo ga meteorit. Kada ugledate repaticu/padalicu, valja, kažu, zamisliti želju. Ako je, međutim, nemetaforična, velika kao Teksas i ide pravo na nas, verovatno je dobro zaželeti da nas promaši.

Meteorom nas je nanišanio niko drugi do Roberto Rekioni, urednik serijala – zamisao zakovitlanu negde u dubokom svemiru njegove autorske mašte u delo su sproveli scenaristi Barbara Baraldi, Karlo Ambrozini, Đovani Eker – i najvećim delom Paola Barbato, dok je sam RRobe napisao prvu i poslednju priču ovog niza. Ništa manje zvezdano nije ni u crtačkom timu, svi asovi košmara su tu: Roi, Brindizi, Fregijeri, Kazertano, Pikato, Stano, Mari, Siniskalki, te sada već standardni Nicoli, Armitano, Del’Edera, Martinelo, Đerazi, Kazalangvida… ali čast da sagu otvori dobio je fenomenalni Leomaks, maestro koji se pokazao ne samo na avanturama još nekih likova bonelijevskog panteona (Nik Rajder, Teks, Magični Vetar…), već je kreativne snage ukrstio i sa scenaristom Džoom Hilom (Lokot i ključ) na mini-seriji Basketful of Heads. Narednih pedeset stranica uveriće vas da je i sam prilično uživao u krvopljusnom blokbasteru koji mu je poveren. Kako samo pedeset, pitate? Pa, onu drugu polovinu stripa nacrtao je Nicoli. Tako je urednik uredio, i nije prvi put u skorijoj istoriji da smo imali dvojicu crtača na jednoj epizodi. Ako mislite da je to blesavo, sačekajte tek #399 (190. u našem izdanju) – crtalo ga je čak šest crtača!

A kad je bal… nek je masakr! Osim famoznog Džona Gousta, novog velikog neprijatelja iz senke (koji u ovom ciklusu iz te senke napokon izlazi), u priči koju ćete danas čitati gostujuću rolu ima još jedno poznato lice. Reč je o „manijaku sa sekirom”, kojeg smo najpre sreli u minijaturi „Pregažen vremenom” (Obojeni program #5), a potom i u veoma zapaženoj „Gavranovoj presudi” (VČ DD #102). Aksel Nil, Rekionijeva kreacija, nosi ime frontmena kultnih Gansa, ali izgleda kao Sleš. I pravi je negativac iz nekog drugog kad, tačnije iz osamdesetih: on je naprosto lud i naprosto ubija svakoga ko mu se nađe na putu, ne mareći previše za kakav dublji motiv ili cilj. I baš kao te nekadašnje zloće, uvek ostaje živ da se vrati u nastavku. Poslednji put kad smo ga videli, ostao je da leži na mrtvo ime prebijen od strane Dilanovog prijatelja „Kapetana Fantastika”; jednom pre toga, na njega je pucala čitava vojska. Mora biti da su ga sve te stvari pomalo naljutile, te bi vrlo bio rad osveti… samo kad bi ga neko oslobodio i stavio mu ponovo u ruke njegovu voljenu sekiru.

Nećemo dalje, ovo se tako dugo čekalo. Dame i gospodo… neka vlada haos!