„Nek propadne, nije šteta”, kliču sad oni koje je naljutilo što mlada s naslovne nije obrijala brkove. Ili ih naprosto skinula. „Vidiš ove lažne brkove? Pravi su”, reče Gručo Dilanu pri prvom susretu, tokom demonstracija u Londonu neke davne godine kada je istraživač noćnih mora bio policajac, a njegov pomoćnik tek prolaznik koji se usred meteža zatekao. Dvoje… ehm, dvojica mladih tako su se upoznali, i ko bi rekao da će to biti ljubav na prvi pogled, te da ćemo dočekati dan kad će kročiti pred oltar i zavitlati bidermajer prema nama zvanicama, možda baš prema glavnom uredniku Dušanu Mladenoviću Nesalomivom; on će pogledom potražiti baš onog hejtera što ga najviše proklinje zbog Zografove naslovne strane Zagora, ili zbog rasprodatosti luksuznog izdanja „Majke i očevi”, ili zbog čega god da ga danas mrzi ostatak sveta, i namignuti mu – taj stari šarmant; ostatak redakcije čeka vas kod šanka.
Pa šta? Nismo li trideset godina zbijali šale oko toga što su Dilan i Gručo cimeri, a pride nemaju sreće sa ženama? Čudo jedno koliko se ljudi naduri kada serijal napravi omaž toj istoj šali. Ne budite preozbiljni, pa smak sveta je. Ne želite valjda da umrete sa svojim predrasudama? Dobro de, za vas koji ipak želite: ne bojte se, ovo nije priča u kojoj naši junaci naprasno otkrivaju potajne sklonosti. No, uzdamo se da su gnevni već rasterani koricama stripa; ostale čeka jedna lepa priča o suštinskom značenju prijateljstva.
Dok dižemo čaše, da se prigodno podsetimo Dilanove istorije s matičarima. Samo su dve ljubavi bile dostojne; jedna se završila tragično, druga tragičnije. Bri Danijels, prostitutka, odbila je prosidbu, potom umrla u mukama od side, uprkos Dilanovom nadljudskom trudu da je otrgne od Smrti (o čemu ćete čitati u 30. tomu naše Biblioteke Dilan Dog). Lili Konoli… ah, da: ipak bismo za Lili rekli da je ta jedna, najvažnija, neprežaljena, ona zbog koje je broj 121 ušao u legendu. Imali su samo jednu noć. Noć pred izvršenje njene smrtne kazne. I dok se galija zlokobno sklapala na horizontu da odvede ovu vedru, pomalo prgavu irsku pobunjenicu, koja je Dilanu zanavek ukrala srce, naš je junak proživeo krah i odao se piću; ostaje upitno je li se taj poslednji susret uistinu odigrao ili je delirijum tremens domaštao stvarnost. Lili je volela čips; prsten kojim su se venčali izvukli su iz kesice čipsa, kao jedan od onih poklona koji se u takvim proizvodima nekad nađu.
Gručo, beskućnik nađen na tavanu prilikom rešavanja jednog od prvih slučajeva detektiva od košmara, preuzeće na sebe zadatak da svog novog prijatelja iščupa iz kandži alkoholizma („Broj dvesta”). Otad su nerazdvojni.
Nazad na sadašnjost: nismo li stigli dovde s nadom da će meteor nekako biti sprečen? Šta može biti ta neočekivana sila koja iznenada spasava stvar? To ćemo saznati kroz vizuelni spektakl koji sledi: čak šestorica sjajnih crtača radilo je na ovoj epizodi! U njoj će se sudariti praktično svi podzapleti koji su iskrsli u poslednjih nekoliko godina, epska blokbaster bitka neće izostati, a sve do poslednjeg kadra ostaće napeto i neizvesno. Rekioni će vas na taj način uvesti u jubilarni 400. broj, u boji i punom zamahu veterana Anđela Stana – ali o tome sledeći put. A sada? „Jednog ne tako dalekog dana u budućnosti, univerzum će tražiti tvoju žrtvu, Dilane”, reče Goust u „Mater Dolorosi” (VČ DD #152). E pa, taj dan je danas. Uživajte!
