U jesen 2016. Điđi Kavenago je po Rekionijevom scenariju nacrtao i iskolorisao „Mater Dolorosu”, epizodu kojom je Dilan obeležio svoju tridesetogodišnjicu. Odmah potom postao je autor naslovnih strana za regularnu seriju, nasledivši štafetu od Stana. I tako, dame i gospodo, počinje novo poglavlje istorije DD-a.
Naš junak, kaže famozni broj 100 („Priča o Dilanu Dogu”), ima dva oca. Iliti jednog raspolućenog na dvojicu: Ksabarasa, onog zlog, koji ostaje na zemlji kao otelotvoreni demon da dalje juri svoja mračna snoviđenja o večnom životu (kroz oživljavanje mrtvaca) – i Dilana Starijeg, onog dobrog, koji je prognan na rub univerzuma da čeka dan kada će njegov sin napokon sastaviti svoju galiju, simbol života i smrti, te spoznati istinu o svojim roditeljima, a time i o sebi samom. Ovo cepanje odluka je više sile, bića izvučenog s dna okeana, stvora starog koliko i samo postojanje; Dilanov otac ulovio ga je upravo dok je svojim brodom (takođe galijom, naravno) kao Gilgameš tragao za večnom tajnom, tajnom besmrtnosti. Ali Dilan u izvesnom smislu ima i dve majke. Jedna je Morgana (vidi istoimenu snoliku epizodu u 9. knjizi Biblioteke DD), žena koju nikada neće preboleti, a za koju ne zna da mu je zapravo majka (to će saznati tek u broju 100). Druga je Mater Morbi (vidi istoimenu ne-baš-snoliku epizodu u 71. broju naše regularne serije), majka svih bolesti.
