Ubica u kišnom mantilu je trejdmark dilandogologije. Katarza koju ova priča nudi upečatljiva je koliko i njena melanholija, ali ne zaboravimo najvažnije: ona je i prokleto zabavna, ili kako god se zvalo ono zbog čega je verovatno niko nikad nije prekinuo na polovini i ostavio za sutra. Ona je virtuozno napisana, toliko da se pričalo kako je mladi scenaristi dobijaju kao udžbenik, primer iz kog se uči zanat. Ona je isto tako nadahnuto nacrtana, vizuelno živa do mere da vidite nevidljivost protagoniste. Ukratko, ona je jedna od najboljih epizoda u opusu Dilana Doga.

Dilan Dog | Uspomene Nevidljivog