Ako ćemo sasvim pošteno: ovo nije ni Veseli četvrtak. Pa ni to na kioscima i u striparnicama nije Zlatna serija. Samo sve vreme pribegavamo onome što nam, kao zaljubljenicima u strip, pričinjava najveće zadovoljstvo: odavanje počasti neprežaljenim veličinama. I zbog toga ćemo uvek neskromno stajati iza stava da je ukazivanje poštovanja prvobitnom Veselom četvrtku (pokretaču srpske strip-scene, ugašenom 1933. godine) kroz osnivanje izdavačke kuće koja se baš tako zove – ništa manje nego genijalan potez. Bilo je to februara 2008; petnaest godina i hiljadu sto izdanja kasnije, sme se bez naročite zadrške govoriti i o uspešnosti tog poteza.
Deceniju nakon neizvesnog starta, usudili smo se da udahnemo novi život drugoj zaboravljenoj (s izdavačke, nikako s čitalačke tačke gledišta!) ediciji. Osmog februara 2018. objavili smo prvi broj naše Zlatne serije, i to povodom pedesetogodišnjice pokretanja one stare, čiji nas je kraj zatekao 1993. Kontroverzna i odvažna odluka, u tandemu s onom o uspostavljanju dotad nesvakidašnjeg koncepta modernih i retro korica domaćih i stranih ilustratora. Četrdeset i četiri broja (i 116 različitih korica) potom – došlo je vreme za još jednu reinkarnaciju.
Kada smo se upustili u oživljavanje nove Zlatne serije, unapred smo znali: ako se edicija pokaže uspešnom, iz nje se moraju izroditi najmanje još dve. Prva je, organski, Specijalni broj Zlatne serije, među starijim čitaocima stripova voljen skoro podjednako koliko i matična edicija.
A druga je Lunov magnus strip.
Na ne preterano velikom tržištu poput ovog našeg, svakako nije imalo smisla pokretati tri nova naslova istovremeno (ma koliko naša redakcija bila ozloglašena baš zbog takvih egzibicija). Zato je doneta odluka da se (po našim očekivanjima) „glavnoj ediciji” dopusti prednost da naraste i stekne poverenje publike, te da, ukoliko svi budemo živi, za pet godina pokrenemo i dve naslednice.
U međuvremenu su se okolnosti nemalo promenile. Ne živimo u realnosti iz 2018. Alternativni univerzum u koji smo prebačeni diktira svoja pravila: papir je više nego dvostruko skuplji, svi ostali troškovi proizvodnje i života takođe su skuplji, sve moguće krize zadesile su svet u kome obitavamo, ali jedna konstanta, srećom, žilavo opstaje u svakoj dimenziji: novi stripovi i dalje stižu na kioske svakog četvrtka.
Pod okolnostima koje smo vam predočili u predgovoru prve sveske Specijalnog broja Zlatne serije, ta je edicija silom prilika pokrenuta krajem prošle godine, dva meseca pre našeg petnaestog rođendana. Sudbina je tako htela, nema drugog objašnjenja. Isto kao što je želela i da u februaru 2023. pokrenemo poslednju neprežaljenu ediciju sa zacrtanog spiska. Naslov koji dugujemo vama koliko i sebi.
Kao što sigurno znate, originalni Lunov magnus strip rođen je marta 1968. i takođe je utihnuo te zlokobne 1993. godine, zajedno sa Zlatnom serijom.
Naš Lunov magnus strip za XXI vek projekat je na kom smo intenzivno radili prethodnih dvadeset meseci, kada je postalo sasvim izvesno da smo svi i dalje živi i da će do njegove realizacije doći. Zamišljen kao pandan Zlatnoj seriji za XXI vek, a po uzoru na edicije pokrenute 1968. godine, novi LMS slediće primer svoje starije sestre i objavljivaće dogodovštine pažljivo izabranih junaka, koje ste viđali na njenim stranicama. Budite bez straha, neće biti nikakvog preklapanja stripova, osim što ćete svoje omiljene serijale moći da pratite u obe edicije.
Koncept je ovakav: u čast originalnog Lunovog magnus stripa predstavljamo vam naše prvo izdanje za kioske na novom, fenomenalnom, velikom formatu! Novi broj, osetno obimniji u odnosu na naša redovna izdanja i po broju stranica, stizaće na kioske svakog šestog četvrtka (recept uspešno oproban na Zlatnoj seriji; kao što jedan čitalac nedavno reče: „Ne bi valjalo da je češće, ne bi valjalo da je ređe!”), s tom razlikom što ćemo se ovde družiti samo s petoricom svima omiljenih glavnih junaka. Ni u jednom trenutku nije bilo sumnje čijim avanturama ćemo proslaviti početak ove izdavačke pustolovine: znalo se, kao i kod ZS, da to može biti jedino Teks – i jedino epizoda kojom je sve počelo daleke ’68.
U idućem broju čeka nas pak potencijalno najbolje ovogodišnje kiosk-izdanje zgoda i nezgoda jednog drugog junaka kojim se podjednako ponosimo, a šta stiže nakon toga – ne možemo vam reći. Ne zbog toga što smo zlobni (verujte, najradije bismo vam odmah izblebetali šta je plan za sledećih pet godina, odnosno idućih četrdeset brojeva), već zato što i ovde želimo da vam, kako tradicija izdanja na kojima smo odrasli nalaže, priuštimo ushićenje da na poleđini svakog novog broja otkrijete šta vas čeka u idućem. Šta da vam kažemo, to je naše tvrdoglavo istrajavanje u očuvanju ideje čitanja stripova s analognim iskustvom u eri digitalnog sveta.
Budući da je reč o Lunovom magnus stripu za XXI vek, i ovoga puta odlučili smo se za moderan izgled korica, to jest naše viđenje toga kako bi LMS trebalo da izgleda danas, u ovom univerzumu. Volimo da mislimo kako bi i Dnevnikova izdanja u nekom trenutku doživela neophodno osvežavanje dizajna i možda čak bila na istom tragu kao sjajni Vuk Popadić, dizajner svih naših kiosk-edicija i velike većine kolekcionarskih izdanja, na čiji smo izgled prilično ponosni.
A kad smo kod toga, nemojte misliti da smo zaboravili na ljubitelje starog dobrog dizajna prvih brojeva Dnevnikovog LMS-a. Po uzoru na njih, ovaj i naredni brojevi biće vam dostupni i u verziji sa koricom B, koju krasi retro dizajn i famozna žuta traka, koja je, verovali ili ne, na početku bila odlika i te edicije. Znamo, neki od vas reći će da je jedino ta retro korica „pravi LMS”, ali moramo vas podsetiti na jednu potresnu istinu s početka teksta: ovo nije Lunov magnus strip. Ili bar nije onaj pokrenut ’68, a ugašen ’93. Ovo je ljubavno pismo njemu, s jasnom namerom da bude svoja edicija sadašnjeg vremena. Nostalgija za pluskvamperfektom jeste divna stvar, ali sama po sebi nije dovoljna i lako se može pokazati kontraproduktivnom ukoliko iza nje ne stoji bitna suština – kvalitet. Za uspešno izdanje nije dovoljno igrati samo na kartu nostalgije, već se mora ponuditi nešto što će se pamtiti i prepričavati. Mnogi će čitaoci zbog nostalgije doći na ove stranice, ali namera nam je da ih dobrim stripovima zadržimo da s nama ostanu i ubuduće. Nedavni filmski blokbaster „Top Gan: Maverik”, mlaznjak koji je vratio u život bioskopske dvorane širom sveta, savršen je primer toga. Da je reč o samo još jednom ispraznom nastavku kultnog naslova iz osamdesetih – gledaoci bi to prepoznali, „Maverik” bi ostvario osrednji uspeh i uskoro bio potpuno zaboravljen, ali budući da se pribeglo pametnom rešenju i svemu pristupilo s velikim poštovanjem prema originalnom predlošku – dobili smo film koji su generacije prepoznale kao nešto zbog čega nakon višegodišnje pauze vredi ponovo otići u bioskop i, što je najbitnije, u njemu ostati. Nadamo se da ćemo uspeti da ponovimo sličnu stvar u kontekstu domaće strip-scene.
S tim na umu, želimo najiskrenije da se zahvalimo naslednicima velikog Mitra Miloševića na razumevanju naše ideje i ogromnoj podršci prilikom pokretanja ove edicije. Puštamo vas da se prepustite priči koja je pružila legitimitet Lunovom magnus stripu iz 1968. da kao i ovo izdanje ponosno nosi ime velikanovog junaka, a potom i fenomenalnom eseju našeg saradnika Muharema Bazdulja o značaju Luna, kralja ponoći.
Nadamo se da ćete uživati u čitanju prvog broja novog LMS-a makar delimično od onoga koliko smo mi uživali u radu na ovom i sjajnim brojevima koji slede…