Ponovo imamo situaciju u kojoj se trudimo da ispravimo veliku istorijsku nepravdu. Naime, strip pred vama jedna je od tri preskočene priče Martija u dragom periodu kada je ovaj serijal objavljivao Dnevnik iz Novog Sada. Pored nje, preskočen je i jubilarni 100. broj (u boji), ali i prvi od famoznih sedam specijalnih brojeva označenih titulom BIS, objavljivanih kao dopunske epizode brojevima 107, 115, 119, 127, 131, 139 i 206.
Budući da se radilo o vremenu u kom je novosadski gigant već polako ali izvesno počeo da posustaje, i kada je jubilarni kolorni strip sigurno bio ekonomski isuviše krupan zalogaj u periodu nestašice papira i nadolazećih sankcija, a 107 BIS se hronološki manje-više poklapao s poslednjim objavljenim Martijem u okviru njihove edicije (beše to prva priča nakon tog broja – „Otrovni okean”), jasno je zbog čega su se stvari odigrale tako kako jesu. Međutim, dok za te dve epizode možemo naslutiti da su razlozi za preskakanje bili tehničke prirode, opravdanja za neobjavljivanje „Panove frule”, koja se prostirala između 38. i 40. broja po originalnoj numeraciji, zaista nema.
Zvanično obrazloženje za takav potez, naravno, nikada nismo dobili, ali već i letimičnim prelistavanjem prvih dvadesetak stranica svako će lako doći da zaključka da je strip koji počinje SPOILER ALERT! egzorcizmom očigledno bio isuviše kontroverzan da bi uredništvo tadašnje redakcije zabavnih izdanja dopustilo njegovo objavljivanje. Zanimljivo je i to da se nije pribeglo izbacivanju „škakljivih” tabli stripa, kao što su radili u nekim drugim slučajevima i sa nekim drugim junacima (Zagore, tebe naročito gledamo s tugom u očima), već su shvatili da je jedino rešenje potpuno ignorisanje epizode koja bi potencijalno mogla da izazove burne reakcije čitalaca ili, još gore, njihovih roditelja.
Plan za objavljivanje ove Martiju ne previše svojstvene avanture (s obzirom na tematiku kojom se bavi, više ostavlja utisak preteče neke pustolovine istraživača noćnih mora) obznanili smo pažljivim čitaocima prošle godine u 24. broju Zlatne serije i to obećanje konačno smo ispunili.
No, naš osnovni motiv za njeno uvrštavanje u ovu ediciju nije nategnuto nadovezivanje „Tajne nemoguće sekire” na nju, već činjenica da se radi o poslednjoj priči Martija Misterije koju je ilustrovao uvek fenomenalni Klaudio Vila. Izvorno serijalizovana sredinom davne 1985. godine, nakon čega je ovaj legendarni crtač prešao u tabor Dilana Doga, serijala koji će zaživeti godinu dana kasnije, ova priča uprkos svemu odiše klasičnom atmosferom svojstvenom za tu epohu Kastelijevog stvaralaštva. Lepršavost kojom nas uvodi u priču i dalje je razrađuje nešto je o čemu današnje epizode, nažalost, mogu samo da sanjaju. Nadamo se da ćete u čitanju uživati bar koliko smo i mi prilikom rada na njoj, vidimo se u idućem broju!