Ravnoteža je poremećena. Drevno zlo pomalja svoju ružnu glavu u svet ljudi. Čarobnjak Alben okuplja družinu koja bi mogla doneti spas: bivšeg vojnika Jana, koji krije sudbinsku tajnu, učenog orka Gmora, tehnokratkinju Mirvu, monahinju-ratnicu Ekubu i vilovnjakinju Seru — čije su moći sa biljkama mogući ključ izbavljenja… Kao da ste negde načuli o ovome?
Naravno da ste čuli, i to više puta.
Potreba za mitom nasušnim
Kao što su, između ostalih, pokazali i Džozef Kembel („Heroj sa hiljadu lica”) ili naš Aleksandar Loma, motiv o junaku koji kreće na neizvodiv zadatak je arhetipski, i osnov je bezbrojnih indoevropskih i svetskih pripovesti — omiljenih mitova, legendi, bajki i epova.
Na samom polju epske fantastike, 20. vek je imao sreću da se jedan obrazovani filolog i kulturološki genije kao što je Tolkin nadahne na milenijumskim izvorima keltskih, germanskih, latinskih i — nemojte se iznenaditi — slovenskih arhetipova i motiva, te tako dopuni/napravi novu, istinski sveevropsku, mitologiju. Pomenuta genijalnost je u tome što smo kroz modernu pop kulturu jungijanski dobili „izgubljeno sećanje” rase, činjenicu od visokog antropološkog i psihološkog značaja, na polju koje ima uticaja i na samu evoluciju čovečanstva. Filmske ekranizacije su Tolkinovom remek-delu dale novi život, pa je fenomen epske fantastike i u našem naraštaju postao planetarno opšte mesto.
Ali „Dragonero” nije tek još jedan tolkinovski klon, već dvostruki samosvojni dijalog, kako sa celokupnom (pop)kulturnom tradicijom, tako i sa samim Tolkinom. U vremenu spektakularnih digitalnih efekata, ova stripska knjiga nepretencioznog oblika, crnobela i malog formata namenjenog kioscima, krije temeljno osmišljeno i dobro napravljeno delo, iznad zanatskih proseka koje očekujemo od ove vrste zabave.
Filigranska priča
Saga ispletena oko kapi zmajeve krvi ima skoro 300 stranica i podeljena je na osam segmenata, u kojima se prepliće nekoliko tokova radnje, sa praktično svim elementima uzbuđenja, tajni i preokreta koje od žanra očekujemo. Scenaristi su se temeljno pozabavili i onim što akcione pripovesti često prenebregavaju: lične istorije i karakteri, detalji svakodnevice, duboka porekla čak i najsitnijih pojava…
Kao što je čest žanrovski običaj, delo je opremljeno brojnim kartama, rečnikom starog jezika i iscrpnom istorijskom pozadinom koja seže eonima unazad. Ipak, za razliku od Tolkina, „Dragonerov” svet skoro da nema nikakvih direktnijih referenci na naš, a u stvaranju „starog jezika” autori su se ograničili na zvučnost samo zapadnoevropskih govora.
Poseban šarm stripu daje nenametljiva ali bogato razvijena kulturno-civilizacijska dimenzija, jer su prikazana društva dublje tradicije, opšte pismenosti i razvijene tehnologije i inženjerstva — analogno nekoj ranoj Vizantiji. Ovakva kulturna raznolikost i vešto kombinovanje magijskih sa tehnološkim silama, daje „Dragoneru” pečat izdvojenosti u odnosu na žanrovsku sabraću.
Određene primedbe bi se mogle dati na mestimičnu preopširnost ponekog dijaloga ili na položaj neke sekvence u strukturi radnje, ali to ne narušava konačni utisak kvalitetne dramaturgije.
Mateonijev crtež je dostojan partner scenariju, sa količinom likovnih podataka odmerenom taman koliko je potrebno u datom pripovednom trenutku. Crtačev stil je izbrušen i zanimljiv hibrid svih bitnijih lokalnih rukavaca evro-američke tradicije stripskog grafizma — idealno pitka ravnoteža elemenata, majstorska i prijatna za oko. Postoji i jedna dodatna crtačeva vrlina: skrupulozno prateći kulturnu raznolikost u scenariju, Mateoni kroz scenografiju, kostime i rekvizite pokazuje kako svoju zanatsku temeljnost, tako i nadarenost za primenjene umetnosti.
Letnji dan do podne...
Sa ovakvim poduhvatima, Serđo Boneli editore daje dostojan odgovor američkim akcionim stripskim sveskama namenjenim tzv. „opštoj publici”. U vreme pisanja ovog teksta Dark hors je objavio i prvo prekookeansko izdanje „Dragonera” (10. jun 2009), pa će biti zanimljivo videti kako zatvoreno i specifično američko tržište reaguje na evropski izazov.
Posledice ovog pitanja su značajne i zato što nam „Dragonero” — pored demonstracije impresivnog zanatskog nivoa „narodskog” stripa u Italiji — pokazuje i zašto je Boneli kapitalna tačka evropske popkulturne industrije. Naime, svojim formatom, stilom, žanrovima i ciljnim grupama, ovaj italijanski izdavač je poslednji bastion nekada moćne kontinentalne tradicije avanturističke i akcione zabave, namenjene svim džepovima i svim generacijama. Koliko god Bonelijevi kritičari potcenjivali ovaj oblik kao „petparački”, bez tog oblika ne može da postoji nijedno normalno i pravo stripsko tržište, niti se bez razvijene pop kulture mogu posledično očekivati bilo kakva umetnička remek-dela. U vremenima najezde američkih i japanskih stripova, ne možemo istaći veću pouku za evropske izdavače i autore.
„Dragonero” je kvalitetno štivo za letnju dokolicu — višesatni povratak u mlađe dane, kada smo manje blazirani uranjali u zabavu, neopterećeni drugim očekivanjima. A kao i u svakoj bajci, uz zabavu smo dobijali i mnoge druge stvari.
