„Pisanje te uvek ponese kada pišeš o Gruču, ukoliko u tome istinski uživaš. Njega, u stvari, nikad nije teško uvesti na scenu. Najteži zadatak je izvesti ga s nje. On ne oduzima prostor samo glavnom junaku, nego i scenaristi. Isekao sam čitave sekvence kako bih ubacio neke njegove doskočice. I na kraju sam, da bih ga ućutkao, morao da napravim rez… bilo je neminovno.” Eto, a Gručo misli da ga niko ne zarezuje. O kakvom to rezu u ovoj svojoj izjavi govori Roberto Rekioni, scenarista i urednik Dilana Doga? To su saznali čitaoci jubilarne epizode broj 400, nedavno objavljene i kod nas, na većem formatu, u boji, tvrdom povezu… ne, ne menjajte kanal, evo, reklame su gotove i vraćamo se programu. Obojenom programu, u kome je ovoga puta glavna uloga pripala – upravo Gruču! A pripala je muka svakome ko njega prevodi i prevod adaptira, jer tu uvek imaš posla s teškim žongliranjem rečima.
Ali – imamo asa u rukavu! Nikad ne ostanemo kratkih rukava (osim kad je leto). Prevod i adaptaciju za ovaj broj Biblioteke Obojeni program napravio je legendarni Vladimir Tadić Đole, strip-scenarista, prevodilac stripova, enciklopedija stripa i dobri duh domaće scene (stripa, pogađate). Vlada je svih ovih godina naš vrli saradnik, autor sjajnih eseja i tumačenja nebrojenih epizoda Dilana, a prve godine Veselog četvrtka bio je i urednik detektiva od košmara u našem izdanju. Tada je i prvi put ozbiljno izašao Gruču na crtu: Super book broj 2 sadržao je četiri kratke gručovske priče, originalno objavljene kao dodatke DD Specijalima u Italiji. Sada je prošao kudikamo bolje: izdanje koje držite u rukama sadrži „samo” tri priče. O, ali kakve! Vlada ih je s mnogo ljubavi i predanosti pripremio za vas, savršeno verno prenoseći duh originalnog teksta. I pre nego što kažemo koju reč o njima, uputićemo vas na još dva izdanja: jedno ima veze s Vladom, drugo s Gručom.
Brkatom pomoćniku (koji odmaže i pride ima lažne brkove) posvećen je i Super book broj 28; slatke muke tu su pak pripale potpisniku ovih redova. Za to me izdanje vežu tople uspomene, u vezi s kojima se uvek setim jednog Gručovog citata: „Šta radi mali zemljoradnik s minijaturnim plugom na ogromnom polju pšenice? Pa muči se.” Druga stvar na koju skrećemo pažnju su Priče iz nekog drugog sutra, nova DD edicija – iz pera velikog Sklavija, a s Vladinim prevodom i adaptacijom. Pride: na većem formatu, pa u boji, pa u tvrdom povezu, pa skupo… ups! Dobro, da, rekli smo da nećemo reklame. Između ostalog i zato što one provociraju reklamacije. „Što štampate to, a ne edicije koje ste već započeli!” Šta da vam kažem, s našim edicijama vam je isto kao što Gručo gleda na decu: „Pih, deca. Više volim da započnem sto nego da napravim jedno.” Dođavola, mislim da sam upravo sahranio svaku šansu da me šef premesti u odeljenje za marketing. Ah, da: pa mi nemamo odeljenje za marketing. Ništa, ako ostanem bez posla – otvoriću radnju. Kalauzom.
Elem: u prvoj priči, Gručo će se, u Dilanovom odsustvu, baviti slučajem svoje stare profesorke. Umrla je, a da nije ni primetila. A treba živeti, pa makar i mrtav. Gručo će joj pomoći da proživi najluđi dan svog ži… svoje smr… svoj najluđi dan. U drugoj, sam Gručo biće žrtva jedne posebne vrste neživota: onog na društvenim mrežama. Njegov profil okrenuće se protiv njega, tvrdeći da je bolja verzija njega nego on sam. Zvuči poznato? A u trećoj, armagedon: Gručijada! Stotinu mi Gruča, rekao bi Dilan da je bio tamo – na manifestaciji koja okuplja stotine Gručovih dvojnika. Koje neko počinje da likvidira. I jedan Gručo moraće da stane na put serijskom ubici Gruča.
Toliko od nas za ovaj put. Ali nećete se spasti tako lako: predstoji nam još brojeva Biblioteke Obojeni program posvećenih ovom junaku. Lažni Marks, prava zabava. Uživajte!