Za najbolje i najinteresantnije epizode iz života Džeroma Drejka oduvek su važile one smeštene u ratne godine. S obzirom na to da će se sledeće tri ZS priče o našem pilotu (počev od ove koju držite u rukama) fokusirati na taj deo njegovog života, odlučili smo da vam priredimo jedan kratki hronološki uvod.
Da krv nije voda svedoči nam kod nas neobjavljena priča iz Mister Noovog detinjstva – „Bilo jednom u Njujorku” (Maksi #2). U njoj je glavni lik mladi Džeri, čiji otac 1936. odlazi da se pridruži internacionalnim brigadama i republikancima u Španskom građanskom ratu protiv Frankovih falangi. On će Džeroma starijeg videti tek dve godine kasnije, ali će ga odmah ispratiti u ozloglašeni Rajkers, u kom će ovaj provesti naredne dve decenije, kao što ste mogli da pročitate u trodelnoj priči kojom smo otpočeli našu redovnu ediciju (MN VČ #1–3).
Međutim, u Evropi se situacija komplikovala. Dana 1. septembra 1939, nacistička Nemačka izvršila je napad na Poljsku, čime je zvanično otpočeo Drugi svetski rat. Na drugom kraju sveta već se uveliko ratovalo, i da svet nije bio toliko evrocentričan, rat bi počeo ranije. Još 7. jula 1937. Japan je izvršio invaziju na Kinu, a zbog Nankinškog masakra (tadašnja kineska prestonica), te napada na američku rečnu topovnjaču „Panaj”, u SAD su počeli da se formiraju dobrovoljački odredi za pomoć kineskim trupama.
U „Vazdušnom gusaru” (LMS #888–891), smeštenom u leto 1941, saznali smo kako je Džeri dobio svoj nadimak. Na kraju te epizode proglašeno je obavezno služenje vojnog roka i Mister No je iz okoline San Franciska poslat na Filipine, u San Migel, da bi izbegao optužbu za dezerterstvo. Priča se nastavila u epizodi „Mister No ide u rat” (osma knjiga naše Biblioteke MN), u kojoj poručnik Drejk ne samo da je izgubio čin zbog nediscipline, već je iz vazduhoplovnih snaga i ražalovan u običnog pešadinca. Zatim je učestvovao u borbama u zalivu Lingajen i u povlačenju na Batan (decembar 1941–januar 1942), a već sledećeg meseca bio je na Korehidoru (MN VČ #54–55, „Priča o vojniku”). Japanci su ga tu zarobili i prosledili u logor u Burmi, iz kojeg je pobegao ka Englezima na Cejlonu (originalni MN #225–226, „Ratni zarobljenik”). Oni su mu privremeno vratili čin poručnika, koji su mu nakon akcije uništavanja aerodroma u Burmi zbog neposlušnosti opet oduzeli i poslali ga saveznicima Amerikancima, taman za iskrcavanje na Gvadalkanal. U toj epskoj priči (MN VČ #10–12, „Gvadalkanal”) naš će pilot ostvariti višegodišnja prijateljstva sa Stivom Malorijem, Alanom Čejmbersom i naravno Filom Maliganom. Marta 1943. stigao je na Novu Gvineju, ali više o tome čitaćete na stranicama koje slede. Na Rabaulu će upoznati jednog zanimljivog holandskog obaveštajca (LMS #900–902, „Gospodarica tajni”), a puzanje po džunglama Pacifika završiće u još jednoj kod nas neobjavljenoj epizodi – „Stranac u Redensionu” (originalni broj 248) – u kojoj je krajem 1943. na Gvadalkanalu prisustvovao masovnom samoubistvu japanskih vojnika. Generalštab ga je zatim poslao u Evropu, na Italijansko bojište. Kako je tamo dospeo saznaćete već dogodine u narednoj epizodi u okviru ZS. U prvoj polovini 1944. učestvovao je u probijanju Gustavove linije i oslobađanju Rima (LMS #858–860 „Samoubilački napad”), a u jesen umalo izgubio život dok je razvozio poštu na liniji Piza–Rim, kad su ga u blizini Gotske linije oborili nacisti. Tada mu je pod krajnje dramatičnim okolnostima život spasao Nejt Dumi (originalni brojevi 248–249). Ponovo zbog nediscipline biva prekomandovan, sada iz Italije na novi front – Belgijski, ali i o njemu ćete više saznati u okviru budućih brojeva naše Zlatne serije. Tamo će naš junak biti ranjen, te konačno vraćen nazad u otadžbinu na lečenje, u bolnicu u Atlantik Sitiju.
