Svesni smo toga koliko predgovori zadnjih nekoliko brojeva Zlatne serije rizikuju da zazvuče kao identični lamenti za tobože fenomenalnim stripovima na čije konzumiranje smo sticajem okolnosti čekali dve-tri decenije duže nego što smo „zaslužili” (kao da se prilika za čitanje ukazuje po nekakvim zaslugama), ali uveravamo vas da nije reč ni o kakvom marketinškom triku niti opravdavanju podizanja maloprodajne cene. Jednostavno, bilo bi nepristojno ignorisati svaki put te informacije budući da je u svakoj od pomenutih prilika upravo to bio slučaj, kao da je nekakva kletva bačena na najkultnije priče koje nam dolaze iz izdavačke kuće Serđa Bonelija. Slična sudbina zadesila je i strip koji se danas našao pred vama…
Pre dvadeset i šest godina na kioscima širom Srbije osvanuo je prvi broj edicije Super Teks zlokobnog naslova „Crni Tigar”, iza kog je stajala kraljevačka izdavačka kuća Maverik. Nakon gašenja Dnevnikovih edicija Zlatna serija i Lunov magnus strip 1993, ovo izdanje činilo se kao veličanstveni povratak neustrašivog rendžera na domaće kioske, samim tim što je objavljeno pod okriljem renomirane kuće koja je stajala iza petnaestak edicija (istini za volju, svaka od njih bila je kratkog veka) pokretanih u nemogućim uslovima tržišnog poslovanja tmurnih devedesetih godina prošlog veka i koja je u istom periodu takođe objavila prve brojeve Napoleona i Nejtana Nevera na srpskom jeziku. Jedini raniji pokušaj Teksovog povratka odigrao se na stranicama ozloglašene Strip razonode, po svoj prilici piratske revije, koja nam je u tim teškim danima oskudice novih izdanja delovala kao lekovita trava na živoj rani.
Rasplet ove tužne izdavačke priče verovatno već nazirete, čak i ako niste bili njen savremenik. Novi talas Bonelijevih stripova na kioscima smrskao se o bedeme generalne distribucije pre nego što je i uspeo da uhvati zalet, a Teks je bio jedini serijal koji je doživeo svoj drugi broj. Premda se onaj prefiks super u međuvremenu izgubio, „Malajska tvrđava” (u čijem dodatku smo imali prilike da vidimo i sjajan kratki Flitvejev strip o Diku Deringu „Krv i zlato” sa crtežima Serđa Tarkvinija) uvukla nas je dalje u dubine ove uzbudljive avanture. Treći deo – „Pakleni prolaz” – bio je najavljen, ali nikada ga nismo dočekali, što je naročito frustrirajuće kad uzmemo u obzir da tu dolazi do kulminacije onoga što danas znamo da je prvo pojavljivanje čuvenog negativca u serijalu, po opakosti potencijalno jednakog Mefistu.
