Zlatna serija #35 (korica A)
Priče iz baze „Drugde“
Čovek koji je pripovedao priče

Dobar dan. Stigli smo do četvrte epizode Priča iz baze „Drugde”, i svi već verovatno znate šta je baza iz naslova; pridošlice ćemo podsetiti da je reč o tajnoj bazi američke vlade, koju su 1776. godine osnovali Bendžamin Frenklin i Tomas Džeferson kako bi se borili protiv opasnosti koje se „nisu uklapale u istorijske kanone”, natprirodnih pojava i invazija vanzemaljaca. U Martiju Misteriji možete pročitati šta se dešava u bazi u današnje vreme, dok su u Pričama iz baze „Drugde” opisani događaji iz različitih epoha u prošlosti. Avantura u ovom broju odvija se 1867. godine; kao i uvek, u priči imamo počasnog gosta: ovog puta – kao što smo najavili u prošlom broju PIBD (ZS #25) – to je Mark Tven, pisac, humorista, putnik, pronalazač, biznismen, politički komentator, predavač, pacifista. Dovitljiva, oštroumna, poštovana i uticajna ličnost, o kojoj nećemo previše pisati, između ostalog i zato što se informacije o njemu mogu naći u svakoj enciklopediji, a u svakoj knjižari je moguće (i poželjno) kupiti njegova dela. Pisac je rođen 1835. u mestu Florida, u Misuriju; te godine je prošla Halejeva kometa, a Mark Tven je u šali prorekao da će umreti kada bude prošla sledeći put. Tako je i bilo: kometa je ponovo preletela nebo 1910, i tačno te godine on je umro u svojoj kući u Redingu, u Konektikatu. Ipak, i posle više od jednog veka, ovaj pisac doslovno nastavlja da živi: jedini je slučaj književnika čija čuvena predavanja rekonstruišu imitatori u Sjedinjenim Državama, kao što rade dvojnici Elvisa Prislija, koji pokušavaju da ožive njegove koncerte. Filmovi i televizijske emisije biografskog karaktera govore o njegovom životu (rado se sećamo italijanske emisije Večeras govori Mark Tven, s Paolom Stopom, emitovane na RAI 1965), a u naučnofantastičnim pričama ispričani su njegovi imaginarni poduhvati; jedna od novijih je „Mark Twain’s Greatest Adventure: It’s a Matter of Time” iz 2001. godine, naučnofantastični film u kom on sreće kolege Herberta Džordža Velsa, Ser Artura Konana Dojla i Žila Verna. Kada je o francuskom piscu reč, u knjizi „A Murder, a Mistery, a Marriage” (1876) Mark Tven pripoveda priču o njegovom ubistvu: počinio ga je Žan Mersije, siroti čovek kojeg je Vern prisiljavao na opasne poduhvate na Seni ili u pariskoj kanalizaciji, da bi potom ispričao priče o njima i pretvorio ih u romane kao što je „Dvadeset hiljada milja pod morem” ili „Putovanje u središte Zemlje”. Nemojte se začuditi ako nikada niste čuli za ovu priču: zbog komplikovanog pitanja autorskih prava, blokirali su je zajedno s još jednim tekstom Edvard Dž. Vili i Manufacturers Hanover Trust Company, koji dugi niz godina nije dozvoljavao njeno objavljivanje (bio je poznat samo sadržaj i pronađena je među piščevim dokumentima). Međutim, priča je doživela legalno izdanje 2001. godine, što je i dobro: čitaoci koji žele da čitaju nove priče Marka Tvena zaista su mnogobrojni, i možda je zbog toga 1917, sedam godina nakon njegove smrti, izašao „Džep Heron”, neobjavljeni roman koji nosi njegov potpis. Napisala ga je medijum Emili Grant Hačins, koja je, kako je tvrdila, samo prepisala ono što joj je duh pisca preneo preko table za prizivanje duhova. Vrhovni sud u Njujorku joj nije poverovao, uprkos njenim žalbama: roman je bio povučen iz prodaje 1918. godine.