Novosadski Dnevnik je u svojoj Zlatnoj seriji početkom 1992. godine u brojevima 1071–1073 objavio trodelnu priču među fanovima upamćenu po naslovu središnjeg dela „Sindrom belzebul” (preostala dva bila su neponovljivi „Čiko zavodnik” i neinspirativni „Protivotrov”). Iza tog naslova krila se prva priča Morena Buratinija u redovnom serijalu, a po nekima do danas i njegov najbolji scenaristički rad, sa sjajnim Ferijevim crtežima. Međutim, ta epizoda originalno nosi naziv „Smrtonosna opasnost”, upravo onaj pod kojim smo je objavili u 37. broju naših Odabranih priča, a sva tri Dnevnikova ingeniozna delo su njihove redakcije. I svakako je zastrašujući „Sindrom belzebul” bolji od neke tamo opšte „Smrtonosne opasnosti”, ali original ostaje original. Sve dok danas, nepunih trideset godina kasnije, izdavačka kuća Serđo Boneli editore nije odlučila da iskoristi Dnevnikovu ideju i uslovno rečeno nastavak „Smrtonosne opasnosti” krsti kao „Sindrom belzebul”. Ovo će sigurno zbuniti ponekog od naših čitalaca (u daljini se već čuju povici o tome kako objavljujemo samo reprinte), ali složićete se da ne bi imalo smisla da smo u našoj Zlatnoj seriji upotrebili bilo koji drugi naslov, zar ne? 🙂
Da stvar bude „gora”, odlučili smo da ovaj broj ima četiri različite korice. Pored sjajne Pičinelijeve ilustracije na korici A, na korici B možete uživati u još jednoj bravuri fenomenalnog Leonida Pilipovića, čiji ste rad videli u 16. broju. Za koricu C zahvalnost pak dugujemo upravo crtaču epizode Paolu Biziju, koji je našao vremena da još jednom nacrta naslovnu stranu ekskluzivno za naše izdanje. Ipak, posebna poslastica jeste korica D (nju objavljujemo u nešto manjem tiražu), koja Ferijevim crtežom i legendarnim ispisom naslova evocira uspomene upravo na Dnevnikovu verziju „Smrtonosne opasnosti”.
>Bez obzira na to za koju koricu se odlučite, sigurni smo da ćete uživati u ovom sjajnom stripu!
