Zagor 231
Laguna oslikanih stena

Godinama je telo markiza don Fransiska Pizara počivalo u staklenom kovčegu u katedrali u Limi. Pokoritelj Inka, osvajač Perua, osnivač Lime, podanik krune Kastilje i konkistador – Pizaro je za hrišćanski svet bio junak. Pobeđene Inke sigurno nisu delile takvo viđenje istorije, ali to je druga priča. Kovčeg u kojem se nalazilo njegovo telo za jedne je mesto hodočašća, za druge turistička atrakcija. Makar se tako verovalo do 1977. godine. Naime, te je godine tokom rekonstrukcije katedrale otkriven običan drveni kovčeg sa čudnovatim natpisom: „Ovde počiva lobanja markiza don Fransiska Pizara koji je otkrio i osvojio Peru i stavio ga u službu krune Kastilje”. Da li je to zaista bila Pizarova lobanja? I ako jeste, čiji su se onda zemni ostaci nalazili u staklenom kovčegu i dosad pripisivali pokoritelju Inka? Za odgovore na ta pitanja bilo je potrebno vratiti se vekovima u prošlost i razmotriti okolnosti Pizarove smrti. O njegovom životu manje-više sve se zna, a avanturistička proza i popularna istorija pripovedaju njegove podvige. Bio je blizak rođak Kortesu, koji je na sličan način pokorio Asteke. Jedan je od prvih Evropljana koji je ugledao Tihi okean s američke obale kada je učestvovao u ekspediciji Vaska Nunjeza de Balboe tokom pohoda na Panamu.
Pizarova ekspedicija u Peru, pod pokroviteljstvom krune Kastilje, odigrala se 1532. godine. Strahovito nadjačan i bez ikakve nade u uspeh tokom direktnog oružanog sukoba sa 80.000 ratnika kralja Atahualpe, Pizaro se odlučio za prevaru. Imao je na raspolaganju tek 106 vojnika i 62 konjanika, kao i četiri topa i dvanaest arkebuza. Zbog toga je pozvao Atahualpu da sa 8.000 nenaoružanih pratilaca dođe na gradski trg radi pregovora. Naravno, Pizaro je mučki napao Atahualpinu pratnju, pobio skoro 7.000 ljudi i zarobio vladara Inka. Onda je usledila jedna od najčuvenijih epizoda iz istorije. Pizaro je naterao kralja da štapom povuče liniju na zidu jedne dvorane, a potom su Inke do te linije prostoriju morale da napune zlatom kao otkup za vladara. Kada su Inke ispunile dogovor, Pizaro je naredio da se Atahualpa pogubi. Zatim je osnovao grad Limu i uživao u izobilju do kraja života. Međutim, do kraja života nije mu ostalo mnogo. Od brojnih prevara i izdaja, glave ga je stajao raskol sa nekadašnjim saradnikom i prijateljem Dijegom de Almagrom. I njega je svojevremeno pogubio uz podršku braće, ali Dijegov sin, Dijego de Almagro Drugi zvani El Mozo, s prijateljima je 26. juna 1541. godine pod okriljem noći napao vilu don Fransiska Pizara. Tom prilikom se konkistador junački branio, tu nema pogovora. Avaj, nije mogao da ih nadjača i podlegao je ranama nakon više udaraca mačem u glavu. Zahvaljujući tragovima tih udaraca, forenzički antropolozi utvrdili su da je lobanja otkrivena 1977. godine u katedrali u Limi zaista pripadala Pizaru. Misterija tela za koje se do tada smatralo da pripada njemu ostala je nerazjašnjena. Čudi li onda, nakon toliko izdaja, tlačenja, progona i ucena da su Inke proklele svaki komad zlata i srebra isceđen iz nedra njihovog voljenog Perua? Oko za oko, zub za zub – krv za krv. Idemo sad u Lagunu oslikanih stena da posvedočimo još jednom prokletstvu!