Zagor 226
Legenda o Manetoli

Višedecenijski narativni luk čijem krešendu se hrabro približavamo u ovoj svesci – prava kulminacija priče sledi u narednom broju – započet je u Italiji još 1969. Nadamo se da ste odradili domaće zadatke i pročitali  legendarnu Zagorovu avanturu u LMS #10, kao i njen direktni nastavak „Sloboda ili smrt” u nedavnim Odabranim pričama #73, pošto se ova maestralna pripovest Jakopa Rauka i braće Di Vito direktno na njih nastavlja i često evocira baš njih.

Dramatični događaji na ostrvu Britanija i smrt prijatelja, poglavice Manetole, decenijama ne daju mira pravedniku iz Darkvuda. Već smo naslutili koliko je to za Zagora mučna uspomena, a vidimo i kako ga u izvesnom smislu proganja krivica preživelog. Ta bolna epizoda jedna je i od vizija sa kojima se Zagor suočava tokom rituala predaka zbog susreta sa bićem s druge planete u priči „Sveti breg” (Odabrane priče #2), što samo dodatno svedoči koliko je izvestan susret sa Manetolinim sinom suštinski emocionalna stvar za Duha sa Sekirom.

Međutim, ukoliko ste pročitali „Slobodu ili smrt”, znate da je uzrok svih događaja u ovoj priči prisilno porobljavanje Seminola pristiglih na ostrvo Britanija na Karibima. Iako znamo da u ovom istorijskom okviru određene države u sklopu SAD nisu bile gadljive na ideju robovlasništva, otkud takva pojava na nekom ostrvu na Karibima, i to ostrvu koje je ni manje ni više nego pod britanskom upravom?

Nolita se, naravno, tokom pisanja priče „Sloboda ili smrt” opet poslužio istorijskim činjenicama. Na skupu karipskih ostrva koja danas nazivamo Britanska Devičanska Ostrva, koja sa Američkim Devičanskim Ostrvima čine arhipelag Devičanskih ostrva (ova britanska i dalje su pod kontrolom britanske krune), cvetalo je robovlasništvo zbog bogatih plantaža šećerne trske. Iako je tokom druge polovine 19. veka Britanija bila veliki pobornik abolicionizma i protivnik ropstva, to nije bio slučaj u periodu kada se odigravaju Zagorove avanture. Tačnije, sve do 1833. i Akta o aboliciji robovlasništva britanskog Parlamenta.

Ovaj sporni akt u Britaniji je prihvaćen nakon višedecenijskog pritiska raznih udruženja, koja su pak počela da niču u Komonveltu nakon što se Amerika otcepila od krune a bivši robovi počeli da pristižu u London. Neki od njih su čak postali ugledni članovi društva i bogati preduzetnici. Prvi korak ka ovom procesu bio je zakon iz 1807, kojim se pomorska trgovina robljem stavlja van zakona, pa su britanski ratni brodovi postali strah i trepet za brodove sa tovarima „crne slonovače”. Tek je 1833. konačno stavljena tačka i na posedovanje robova, koje je raniji zakon tolerisao.

Zašto je onda taj akt sporan, kako smo napisali? Zato što je britanska aristokratija ubirala bogate prihode od robovlasništva u prekookeanskim posedima svojih porodica. I kako bi se umilostivili da za ovaj zakon glasaju, ponuđena im je velikodušna isplata iz državne riznice. Čak 20 miliona tadašnjih funti, što bi po današnjem kursu bilo više od dve milijarde britanskih funti. Čak ni aristokratija nije imuna na novac, posebno kada miriše na krunu.

A sada, saznajmo kakve se legende o Manetoli ispredaju među Seminolama!