Zagor 224
Banda ubica

Đanija Sediolija je nekako zadesila sudbina da u poslednje vreme crta samo jednodelne priče o Zagoru. Osim ukoliko je, naravno, reč o nekoj od njegovih legendarnih saradnji sa Markom Vernijem. Sediolija smo samog u redovnoj seriji prethodni put imali prilike da čitamo u epizodi „Vodeno stvorenje” (Zagor #194), koju je, kao i u ovom slučaju, pisao Buratini.

No, neminovno je da nam se krupnim koracima bliži jubilarni sedamstoti Zagor, u boji. (Vi ga, naravno, već možete pročitati u kolekcionarskom izdanju „Šuma ukrštenih sudbina”.) A do tada nam u redovnoj seriji sledi još nekoliko zanimljivih avantura i neočekivanih likova. I dok nam ova Sediolijeva i Buratinijeva minijatura služi kao kratki predah pre velikih i značajnijih priča, ona sama po sebi krije neke veoma zanimljive pojedinosti. Naime, u fokusu ove priče je jedan rudnik srebra. A tu su, naravno, i kriminalci koji su se okomili na njega i njegove rudare. Međutim, otkud tolika pomama za srebrom? To jeste plemeniti (i vredan) metal, ali logičnije bi bilo da se toliko krvi prolije za zlatom. Tu na scenu stupa Buratini sa jednim autentičnim i često zaboravljenim fragmentom istorije Sjedinjenih Država. Naime, u Zagorovo vreme ova mlada država je svoju monetu zasnivala na takozvanom bimetalizmu. Danas je zlato podloga većine valuta na svetu, pa i američke. Ali u ranim danima Sjedinjenih Država, dolar je kao podlogu za svoju vrednost koristio srebro i zlato. Međutim, kako je to ustanovljeno Zakonom o kovanicama iz 1792, malo nakon osamostaljenja Sjedinjenih Država, ubrzo je postalo jasno da će to dovesti do ozbiljnih ekonomskih problema. Prvi je već nastao kada su otkrivena bogata zlatna ležišta u Kaliforniji 1848. godine. (Za detalje u vezi s tim prelistajte našeg prvog Velikog Teksa – „Dolinu terora”.) Zbog velikog priliva zlata, njegova vrednost je padala, dok su srebrne kovanice odjednom postale vrednije kao metal nego kao moneta. Jednostavnije rečeno, srebrni dolar je više vredeo ako se metal u njoj pretopi. I to je nekako država regulisala, ali onda je pak 1859. došlo do otkrića ogromne srebrne žile na padinama planine Dejvidson nedaleko od Virdžinija Sitija u Nevadi. Odjednom je cena srebra u Sjedinjenim Državama pala, što je dovelo do novih ekonomskih poteškoća. Državnim organima je postalo komplikovano da balansiraju takvim odnosom vrednosti dva plemenita metala samo kako bi očuvali vrednost državne valute, posebno zato što je sada srebrni dolar vredeo više od metala od kojeg je iskovan. I povrh svega toga, došlo je do Građanskog rata. Ekonomsku nestabilnost je 1873. godine okončao upravo heroj Građanskog rata i tadašnji predsednik Sjedinjenih Američkih Država, Julisiz Grant. Te godine je potpisan Zakon o kovanicama, kojim se stavlja tačka na bimetalizam i uvodi se zlatni standard kao podloga za vrednost dolara.

Ova kratka lekcija sa margine istorije u velikoj meri objašnjava zašto je jedan rudnik srebra vredan toliko truda i žrtava. Uživajte u čitanju i još jednoj Zagorovoj borbi za pravdu!