Premda Golnor nije jedini fantazijski svet koji je Duh sa Sekirom pohodio tokom svojih pustolovina, u srcima Zagorovih fanova svakako zauzima prvo mesto: jer je bio prvi, a i zbog toga što ga je osmislio ni manje ni više nego veliki Ticijano Sklavi, u čijim je scenarijima – može biti paradoksalno – strip o Zagoru dosegao svoje vrhunce, zadirući u postmodernizam i metafiziku i dokazujući da ima daleko veći potencijal od pukog pustolovnog stripa (mada je već u svojim počecima iskazivao velike elemente društvene angažovanosti i političke kritike).
Trilogija zvana „Senke nad Golnorom” ne izdvaja se po originalnoj premisi, odnosno Zagorovom putovanju u sekundarni, čisto fantazijski svet, pa čak ni po povratku u sam Golnor, budući da je Zagor to već uradio u priči „Zenit 666”. Ona je naravno omaž Sklavijevom pregalaštvu na serijalu, ali i podsećanje na neke Zagorove poznanike, ovakve i onakve, uključujući i Vuka Samotnjaka, možda jednog od najtragičnijih sporednih likova ovog odista dugog serijala, čija je galerija veoma valjano karakterisanih i živopisnih pratilaca našeg protagoniste više nego obimna.
Samim tim, kao scenarista ove storije, Luiđi Minjako se našao pred prilično velikim izazovom – kako se nadovezati na Sklavijev scenario, koji i nakon svih ovih godina uspešno odoleva vremenu i još je relevantan, a istovremeno ne ponoviti samog sebe iz scenarija za „Zenit 666”.
Kao i svi veliki pisci, pribegao je – ironiji, vešto maskiranoj u ozbiljan narativ, a sa druge strane bezmalo postmodernističkom omažiranju originalne Sklavijeve priče.
Za razliku od „Zenita 666”, na raspolaganju je imao jednak broj stranica kao originalna priča o Golnoru, što mu je davalo prostora da se razmaše i da ujedno nastavi i razgradi neke motive koje je Sklavi koristio, retkonujući ih na očekivan ali opet zabavan način.
Kao što ste videli u prošlom broju, Minjako priču započinje gotovo na isti način kao Sklavi „Horde zla”. Biće iz drugog sveta dolazi u Darkvud, usred noći, u Zagorovu i Čikovu kolibu. Ovoga puta, to nije trol već vilovnjakinja, ali ispostaviće se da je prate sile zla u vidu planinskih trolova – ovde dodatno razrađuje svet koji je Sklavi postavio početkom osamdesetih, što je praćeno sjajnim Pičininijevim crtežom, koji daje potpuno novi element scenariju i upotpunjuje ga na sjajan način. Potom sledi Zagorov odlazak u Golnor, koji, doduše, predstavlja omanju rupu u priči, jer je donekle prelak, pa se postavlja pitanje zašto Zagor ne bi češće išao da posećuje prijatelje, kad je to već tako lako. No, u dugom prologu pred taj put saznajemo uzrok trenutnih nevolja tamo – i Minjako nam telegrafiše razrešenje priče nekoliko stotina stranica kasnije. Naravno, uzrok svih problema biva ni manje ni više nego – dosada. Upravo dosada dovodi do vaskrsavanja čarobnjaka Morda i Crnog Gospodara i nove tragedije koja će zadesiti Golnor, skupa sa doseljenicima u vidu novog plemena Vuka Samotnjaka.
Ipak, sigurni smo da se vi nećete dosađivati čitajući strip pred vama… Vidimo se za mesec dana u poslednjem delu priče!
