Pre nešto više od dva meseca na kioske je stigao 197. broj redovnog Zagora. U njemu, kao i u dva nastavka, imali smo prilike da se susretnemo sa scenarističkim prvencem Tita Faračija na redovnoj seriji Zagor. Predgovor 198. broja posvećen je upravo tome i u njemu je, u kratkim crtama, predstavljena istorija saradnje ovog autora sa kućom Boneli. U tim redovima rečeno je, između ostalog, da se tvorac Breda Berona takođe okušao u radu na Teksu, a epizoda pred vama je ni manje ni više njegov debi na redovnoj seriji. Ili ipak nije?
Pažljivi čitaoci mogli bi nas pitati: „Zar Farači nije scenarista 58. i 59. broja redovne serije?” I mi bismo na to morali odgovoriti potvrdno. Međutim, iako je priča iz ta dva broja u Italiji objavljena gotovo dve godine pre ove (kod nas čitavih pet), Farači ju je napisao nakon „Šerifa Indijanca”, a razlog za izmene u rasporedu objavljivanja bila je sporost crtača. Kako se Farači snašao na svom (nezvaničnom) debiju u redovnom Teksu? Nama se čini još bolje nego na Zagoru, a ukoliko vam se ta priča dopala, nema sumnje da ćete i u ovoj uživati.
