Lunov magnus strip #15
Dilan Dog
Zidovi uma / Do poslednjeg daha

„Nikada se nisam plašio zla. Iako nisam svaki put dobro prošao, naučio sam kako da ga prepoznam. Ono čega se bojim je evolucija zla”, kazao je jednom prilikom naš detektiv od košmara. I verujte, nema bolje najave za ono što vas čeka u ovom broju LMS-a, jer – Kora je ponovo tu, a sa svakim novim pojavljivanjem njena dijaboličnost sve se više razvija i zaista je sve jezivija. Dilandogologija, ako ćemo sasvim pošteno, ne beleži bolji primer spomenute evolucije.

Ne, ovo nije jedna od onih pompeznih najava što u matičnoj Italiji često stoje i uz ne tako dobre epizode (jer naprosto stoje uz sve epizode, ne bi li se čitaoci privukli). I ne, ovo nisu bledi nastavci odličnih priča, napravljeni tek zato što je publika tražila bis. Ovo je ciklus koji svakim sledećim poglavljem pomera granice grča u stomaku. Ko god je pomislio da Dilan Dog više nije horor, da ne ume da vas zamisli – i pošteno uznemiri – pa, posle ovoga će se predomisliti, a neki će se čak zapitati: zar se ovo uopšte sme u kući Boneli? 

Trebaće nam, međutim, brzi kurs podsećanja: ko je Kora? Upoznali smo je u drugom broju ove edicije, gde smo za vas sabrali prve dve priče njenog narativnog luka. Stvorile su je scenaristkinje Rita Poreto i Silvija Merikone, koje uvek rade u tandemu (o njihovom kreativnom procesu reći ćemo koju više u tekstualnom „tajm-autu” na sredini izdanja), i to je u serijalu ne naročito čest primer negativca koji se višekratno vraća. Sklavi je imao Ksabarasa, Kjaveroti Voštanog, Rekioni Mater Morbi, Ruju morske sirene, u novije vreme Di Gregorio ima svoj onostrani Divlji zapad… ostali negativci najčešće zavrede jedan nastavak, ukoliko je debi dobro prošao kod čitalaca. Kora ih ima već četiri, i ne deluje kao da će na tome ostati. Svakako preporučujemo ponovna čitanja ranijih delova, ali za one koji bi što pre da pređu na nove, evo sažetka. U „Crnom jezeru”, devojčica Greta ima izmišljenu prijateljicu, za koju će se ispostaviti da je zapravo duh ubijene žene (Kore) koja je s porodicom živela u istoj kući godinama ranije; njena zabrinuta majka Eli zato angažuje Dilana. Istraga pokaže da je Koru usmrtio njen muž Lari, te da je svima kazao kako ga je ostavila nakon teške tragedije: obe ćerke su im se udavile u obližnjem jezeru; kako nema druge rodbine i niko nije prijavio nestanak, Korina smrt prošla je ispod radara. Sve deluje kao klasičan slučaj nesmirene duše koja traži pravdu, ali istina je daleko strašnija: suprug ju je ubio iz osvete, jer je zapravo ona udavila njihove devojčice. Sopstvene ćerke. I sada se vraća, vrebajući nove žrtve. Do kraja epizode, udaviće i malu Gretu. Dilanov sledeći susret s njom još je teži: kada se Eli, uništena bolom, doseli u London, s njom doputuje i glasina o tome šta joj se dogodilo. Grupa klinaca, fascinirana pričom o Kori, doživi je kao moćno onostrano biće i odluči da je prizove. Ubistvom svoje drugarice. Dečak-predvodnik potom ispriča da mu je Korin duh rekao da nastave s ubijanjem; događa se serija zločina – i sve ih počine ta ista maloletna deca. Da bi troje koji poslednji ostanu – iskopali sami sebi oči, tvrdeći da tek sada zaista vide Koru i ne mogu da je oteraju.

Nadalje će nam biti posebno važna Korina dijagnoza: vrlo redak psihološki fenomen, poremećaj čiji je glavni simptom ubeđenost osobe da su njeni bližnji zamenjeni duplikatima. Kora je verovala da su njene ćerke odvedene od nje, te se rešila „podmetnutih kopija”. Priče o njoj uvek su priče o deci, a taj ranjivi teren tek je korak od teme materinskog horora, koji se na velika vrata vraća u nastavcima. Poreto i Merikone uranjaju u temu zastrašujuće živopisno: za razliku od mnogih svojih kolega i koleginica, one se ne bave pukim pričanjem o jezi, već je u čitaocima istinski izazivaju. Ne rabe slavu igrajući na jeftine produžetke, već produbljuju temu i likove brižljivo promišljenim tkanjem. Ambis je sve dublji i strašniji, istovremeno i uzbudljiviji.

Zato vam nećemo reći ono uobičajeno „uživajte”: ovo su odlične epizode, ali pred uranjanje u njihov sadržaj ta bi reč bila istinski neprikladna.