Lunov magnus strip #14
Zagor
Tajanstvena močvara / Mala senka

Tekst pred vama posvećen je pre svega onim čitaocima koji nisu imali tu sreću da se dosad sretnu sa čuvenim uposlenikom još čuvenije tajne baze „Drugde” – ovekovečene u serijalima Marti Misterija, Nejtan Never, Priče iz baze „Drugde” i, verovali ili ne, Zagor – specijalnim agentom Rejvenom. Sumorni zaljubljenik u čašu, večito zagledan u njeno dno i dubine sopstvene duše, svega je nekoliko puta sreo Duha sa Sekirom, ali svako njegovo ukazivanje na stranicama stripa o šumskom pravedniku izaziva zlokobno prijatan grč u stomacima poznavalaca prilika budući da se iza tog pseudonima krije ni manje ni više nego američki književnik i utemeljitelj žanra strave i užasa Edgar Alan Po.

Ukleti pesnik zasluženo uživa počasno mesto u panteonu slavnih Zagorovih saboraca još od njihovog prvog susreta u priči „Senke nad Darkvudom” (Odabrane priče #19), kada ga je scenarista Mauro Bozeli u saradnji sa Galijenom Ferijem uveo u boneliverzum prilikom šestog hronološkog sukoba sa opakim Helingenom, osvedočeno najvećim neprijateljem gospodara Darkvuda. Genijalna Bozelijeva ideja o uključivanju verovatno najpoznatijeg Zagorovog savremenika iz sveta književnosti u kontekst pustolovnog narativa inspirisala je i druge autore da zagaze njegovim stopama, pa smo tako Poa ponovo imali priliku da vidimo u priči „Monstrum iz Filadelfije” (u redovnoj seriji Zagor #137–138), kada se Moreno Buratini dosetio da bi iz dubina onostranog mogao da izvuče smrknutog depresivnog pisca i dodeli mu značajniju ulogu. Ovaj se potez publici očigledno dopao i još uvek aktuelni urednik tako je bar na neko vreme spasao Rejvena paklenog galimatijasa naftalina, apsinta i opijuma.

Između „Senki” i „Monstruma” u originalnoj izdavačkoj stvarnosti proteklo je skoro čitave dve decenije, ali Po je nakon ove avanture postao češće viđan gost serijala – pratili smo njegova nova tmurna pojavljivanja samo nekoliko godina kasnije u pričama „Dolina spomenika” (redovni Zagor #174–177) i „Priče iz baze ’Drugde’” (Odabrane priče #47). Nema potrebe posebno naglašavati kako je u prvoj od njih priliku da ga nacrta imao naš dragi Bane Kerac, kao i da smo baš tu priču objavili u sada odavno rasprodatom posebnom kolekcionarskom izdanju nazvanom „Pueblo!”.

Što nas dovodi do najnovijeg Rejvenovog uplitanja u Zagorov svet. Nećemo vam mnogo pričati o tome, ne želimo ništa da otkrijemo unapred, ali moramo skrenuti pažnju na to da je scenarista Camberleti inspiraciju očigledno crpao iz Poove priče „Vilino ostrvo”, te da smo citate iz nje preuzeli iz prevoda profesora Tihomira Vučkovića, jednog od najistaknutijih jugoslovenskih amerikanista. Svakako vam preporučujemo čitanje kompletne priče kako biste nakon sklapanja korica ovog izdanja imali potpun poovski ugođaj.