Dilan Dog Super book 58
Poslednja stanica / Čovek od plastike

Vila je birao da njoj posveti korice. Tačnije, njemu: lutku za testiranje sudara. Od dobrostivog Pinokija do potpuno drugačije nastrojenog Čakija, ideja o lutkama koje ožive takođe se udomljava u glavama različitih autora, iznova i iznova pobuđujući naše oduševljenje i strah od onoga što izgleda kao mi, a nije kao mi: gde je tačno ta tanana granica? Problematizacijom ove teme bavi se aktuelna serija Westworld, bazirana na istoimenom filmu koji se pominje i u ovoj epizodi (pod naslovom „Stari Divlji zapad”, kako je u bivšoj Jugoslaviji svojevremeno preveden). Zanimljivo je da su se i scenarista i crtači na izvestan način već bavili ovime: Montanari i Grasani nacrtali su „Košmar letnje noći” (Biblioteka DD, knjiga 12), jednu od prvih Kjaverotijevih epizoda, gde su glavni akteri lutke iz izloga; Ena je u DD Gigantu pak imao priču o živom kipu na groblju. Čak nas i urlici lutaka podsećaju na nešto što smo već videli: Ruju je svojevremeno napisao „Urlikaču”, priču o naizgled oživeloj umetničkoj statui (koja, doduše, ne urliče – više su urlikale njene žrtve). Ali sve to, naravno, ne znači da nećemo uživati u novoj obradi istih/sličnih motiva.

Spremite, zato, karte za pregled: polazimo!