Ubica u kišnom mantilu, čije lice skriva obod velikog šešira, hara ulicama Londona i ubija osobe suprotnog pola bez imalo milosti. Zvuči vam poznato? A ako kažemo da ovo nije zapravo priča o ubici, već o jednoj bezličnoj personi koja je naizgled konačno našla nekoga da je voli, samo da bi usledili krv i užas? Sada ste već sigurni da znate o kojoj epizodi Dilana Doga pričamo.
Ali nije tako: ubica je žensko, žrtve su makar u početku muškarci, a bezlična persona je Gerti Džouns, devojka koja je, možda, eventualno, najzad dočekala malo sreće. Pred vama nije politički (ne)korektan rimejk „Uspomena Nevidljivog”, iako se već od naslovnice aludira na to, već nešto potpuno drugačije.
Ova epizoda Đankarla Marcana i Đovanija Fregijerija, puna obrta i iznenađenja, nateraće Dilana Doga da otkrije šta povezuje Gerti i ubicu, kakvu ulogu tu igra devojka meseca Mej, i na kraju, ima li istine u tome da „Ništa nije zauvek”.
