Šta su osećanja? Boje što našim sumornim životima daju smisao ili balast koji nas tera da već ionako nepodnošljivu teškoću postojanja doživljavamo kao još veću muku? Ima li radosti bez tuge, sreće bez bola, ljubavi bez mržnje, saosećanja bez patnje? Ukoliko ništa ne osećamo, jesmo li uopšte više živi?
Sali, nova klijentkinja DiIana Doga veruje da nismo – to jest, konkretnije, da ona nije živa. Rastala se sa dugogodišnjim verenikom zbog njegovih (opravdanih?) napada ljubomore ali ne oseća ništa, nema slomljenog srca, nema suza, nema čak ni nade da će sutra biti bolje, jer bolje nema šta da bude. Sali je naprosto ravnodušna, prazna, mrtva iznutra… a možda i ne samo iznutra, pošto je ipak ovo Dilan Dog.
