Dilan Dog 196
Ubica

Koliko je originalna peta epizoda serijala kultna zato što je zaista dobra, a koliko zato što su sve rane priče kultne? Dođavola, videli smo da čak i bomba u kutiji za klarinet ima kultni status, iako je notorno brzosklepano glupa. Ovaj ciklus pokušava da prema svemu tome zauzme stav. Da se „suoči s nasleđem”. U tom procesu, neke „gluposti” provuku se s etiketom „toliko glupo da je simpatično, neka” (hešteg upravo kutija-bomba), a neke bivaju stavljene pod ozbiljniju lupu: u „Ubicama”, priči o epidemiji ubilačkog ludila, ubica je bio i sam Dilan. Ali vrlo svesno i namerno, za razliku od ostalih. Kasniji, oblikovani Dilan takođe prezire novoburžoaziju, ali taj rani Dilan prezire toliko da ne preza da ih ciljano, masovno poubija. Iako priča sugeriše da je taj konkretan uzorak kaste vrlo zaslužio svoj crni kraj.
Ako znamo da je u ciklusu 666 fokus na Dilanu kao liku, ova tema se sama nameće. Rekionija tek usputno zanima celi poludeli London nakrcan ubicama – glavna okupacija njegove pažnje glasi: kako je i zašto junak kojeg pratimo bio sposoban da ubije i naprosto nastavi dalje, a da serijal to potpuno ignoriše? Ovo je priča o tome.