U svojoj turneji po nama dobro poznatim slučajevima, novi Dilan stigao je do – Džeka Trboseka. Tu smo ga prošli put ostavili, nakon „prvog” obračuna s Ksabarasom (koji je, za razliku od našeg junaka, do neke mere svestan multiverzumske činjenice da se taj njihov susret već odigrao, možda nebrojeno puta). Iako se ta repriza kultne prve epizode ovoga puta protegla na dva broja, utisak je da se događaji ipak nižu po skraćenom kursu kada je reč o stvarima koje znamo, tako da se pripovedni naglasak sve više stavlja na ono što je unikatno za ovu verziju dilanovskog sveta. Na tom tragu, epizoda koju danas čitate veoma je dinamično „režirana”: fokusira se na glavnu radnju daleko više nego na deža vi. Većinski deo slučaja „Trbosek” odigra se „van ekrana”, između prethodnog broja i ovog, čime se hoće reći da ne sadrži bitne varijacije – a ovde se direktno bacamo na finalnu sekvencu i svedočimo kako Nikola Mari parafrazira kadrove Gustava Triga iz davnog novembra 1986.
No, ne dešava se sve na javi. Nešto se može i odsanjati. Nećemo vam otkriti šta, tek – zanimljivo je rešenje da je san još jedan način upliva starog u novo.
