Poslednjih godina mentalna higijena sve je više tema. Paralelno se postavlja pitanje kako izbeći ludilo – i kako se, ako se to već dogodi, iz njega vratiti. O tome kako izgleda gledati osobu koju poznaješ i voliš dok se menja i postaje neko drugi, kako postaje opipljiva ta barijera koja se zove „normalnost”, crna rupa koja usisava u sebe reči s obe strane i čini da se više ne razumete – teško je govoriti onima koji nisu imali to stravično iskustvo. A opet, govoriti se mora, jer se zaista može dogoditi svakome. Posebno je mučna pomisao na činjenicu da osoba kojoj se zdravlje popravi samim tim počne da pojmi da je pre toga psihički posrnula, što izaziva i strah i depresiju. Ovo je priča o tome. Stoga će onaj uobičajeni pozdrav „prijatno čitanje” ovde izostati, tema je daleko od prijatne.
Ali je važna, i utkana u uzbudljivu priču.
