Jedan od bisera s početka naše izdavačke avanture svakako je i epizoda „Nekropolis” (VČ DD #3), koja ide u red ponajboljih radova scenaristkinje Paole Barbato. Naš junak tada se obreo u eksperimentalnom zatvoru za one najčudovišnije među nama: nepopravljive zločince. Cilj: pokazati da su takvi pojedinci, osim što ne mogu da promene svoju prirodu, takođe kadri i da „zaraze” druge, te da sistem koji ih drži izolovanima od društva – zapravo ne greši, i time, bez obzira na sve svoje mane, predstavlja jedini mogući sistem.
U priči koju ćete danas čitati ima ponešto od teskobe tog štimunga. S tim što će se Dilan sada naći u sasvim drugačijem društvu: ne najgorih, nego onih najboljih među nama. Dok se u Nekropolisu kuša domet mana, autorku ovde zanima granica vrline. Do koje tačke se držimo svojih ideala? Ili: šta smo sve spremni da uradimo za sopstveni život? Pitanje koje je i filmski serijal Slagalica strave („The Saw”) takođe postavio, ali ne nužno najvrlijim ljudima. I ne u trenutku kada preti opasnost da planeta bude zbrisana. (Ne)mogućnost izbora: tema koju je Barbato već obrađivala u dugometražnoj epizodi iz našeg Super book-a broj 56 ovde je takođe u fokusu, ovoga puta u crtežu neumornog Kazertana.
