Strip, grafička novela ili grafički roman? Epizoda pred vama ima posla s ovom nedoumicom, toliko čestom da verovatno već proslavlja jubilarnih sto godina svoje dosadnosti. Jedno se čini jasnim: termin je nastao iz potrebe da se imenuje delo devete umetnosti koje je samostalno/zaokruženo, izrazito autorsko i ima umetničke pretenzije, te je time odvojeno od „neozbiljnijih formi” stripa. Mnogi su pride sa sobom razjasnili i ovo: prvobitan prevod izraza – grafička novela – nije dobar, jer u engleskom novel označava roman. I tu se za njih, srećnike, muka okončava – dok za teoretičare književnosti tek počinje. Jer treba raščlaniti: ako je reč o kraćoj proznoj formi, šta je razlikuje od pripovetke i priče? Ako je kratka, zašto se u engleskom tako naziva roman, koji se, bez obzira na obim, svakako računa u dugu formu? I koji odgovor nudi Ratiger, scenarista koji je svojom prvom pričom o Dilanu („Na dnu zla”, VČ DD #142) izazvao podeljene reakcije? To ćete saznati na kraju priče. Ali moglo bi biti da ga je ovom prilikom zapravo zanimalo nešto drugo. Na više mesta, Dilan će se u epizodi ponadati da zbog ovog i onog postupka neće završiti u paklu. A paklovi su velika tema serijala, od sklavijanske večne birokratije do Rekionijevog „Dubokog svemira”. No, šta je za koga pakao? Ratiger želi da to pitanje imate u vidu prilikom čitanja. Uživajte!
