Dilan Dog, kako ćete saznati, nije zablistao ni približno kao Brajan Epstin, čovek koji je Bitlse proveo iz podruma do zvezda. Ali i našeg junaka neko je smatrao svojim dodatnim članom, iako je vrlo brzo batalio zakazivanje svirki i brojanje para od ulaznica. Svetla bine, raskalašan život, silna ljubav ljudi koji misle da te poznaju i praznina koja iza svega toga ostaje – ništa od toga ne zvuči nam kao Dilanov svet. On bi to računao u konstantu savremenog sveta bez ikakve potrebe da se lično uveri. A onda kad jeste imao posla s jednom zvezdom metala – epizoda „Seme ludila” (Barbato/Pikato) – takođe se nije završilo nimalo lepo. No, i on je nekad bio mlad. Uslovno rečeno. Jer o tim svojim danima gotovo ništa ne zna ni on sam, kamoli mi. I evo priče o tome. O muzici. O popularnosti. I o tome kako nečiji iskreni bes pretočen u gromovite rifove i stihove za industriju nije ništa drugo do – proizvod.
A mašina ne diže ruke od svoje dece. Dokle god može da ih unovči.
