Kada sam imao sedam-osam godina, moj deda Gaspare vodio bi me do omiljenog kioska barem dvaput nedeljno i znao je da nije imao izbora – uvek bih našao neke stripove koje bi morao da mi kupi. Upravo sam u jednom od tih pohoda, između gomile Teksova i Malih rendžera, prvi put ugledao čoveka u crveno-žutoj košulji s nacrtanim orlom na grudima. Reč je bila o jednoj od najlepših epizoda (mada, kako izdvojiti samo jednu kad ih je toliko odličnih): „Američkoj odiseji”.
Bio sam oduševljen već na prvi pogled, ali ne samo ja, već i moj deda Gaspare i tata Mario. Postao sam grozničavi ovisnik o Zagoru – skupljao sam sve nove epizode, ali i reprinte, zahvaljujući kojima sam se upoznao sa Žutim Gavranom, Olafom Botegoskim, Ajron-Menom, veličanstvenim Helingenom i zastrašujućim baronom Rakošijem, zbog kog sam proveo jednu besanu noć na kauču s improvizovanim krstom u rukama napravljenim od dve uvezane grane.
Sve u svemu, Zagor je postao prijatelj koji je redovno bio uz mene od dečačkih pa sve do pubertetskih dana, i živo se sećam rasprava koje sam vodio s tatom i dekom nakon što smo videli naslovnu stranu za epizodu „Poslednja žrtva” (Biblioteka Zagor, knjiga 31) – bio sam čvrsto uveren u to da se radi o poslednjoj epizodi, nisam mogao ni sanjati da ću toliko godina kasnije napisati priču za ovaj dugovečni serijal.
A neprijatelji? Što su bili užasniji, to bih ja više brinuo i navijao za Duha sa Sekirom. I tako smo došli do meni najfascinantnijeg zlikovca: druida Kandraksa s njegovim viševekovnim pričama i magijom, istovremeno zastrašujućim i ljudskim likom, kome svako korišćenje sopstvene moći nanosi bol i iscrpljuje ga. Te scene ću pamtiti do kraja života! Baš zato mi se čini nestvarnim što sada ja kao strastveni ljubitelj koji je živeo u mašti imam privilegiju da ispričam jednu ovakvu priču i podelim je sa vama.
Hvala Serđu Boneliju zbog toga što mi je pružio priliku da sanjam, a kasnije i priliku da svoje snove ostvarim. Hvala Morenu Buratiniju zbog toga što mi je dopustio da uzmem Zagorovu sekiru u svoje ruke bar u jednoj tamnoj noći iz koje vrebaju strahovi i opasnosti. Hvala im na tom vanvremenskom šarmu kojim se Duh sa Sekirom odlikuje.