Neka dva veka u budućnosti, staro zlo ponovo preti planeti Zemlji. No, za promenu, nisu u pitanju ni Atlantida ni Mu, niti neko drevno vanzemaljsko oružje, pa čak ni demon izgnan sa naše ravni postojanja u praskozorje vremena, već – davno pokopan višak ugljen-dioksida, jednog od glavnih izazivača klimatskih promena, koji se nekako ponovo našao u atmosferi. Specijalni agenti Alfe Nejtan Never i Legs Viver moraju da otkriju kako je do toga došlo, putujući kroz vreme i kroz multiverzum u potrazi za uzrokom klimatske katastrofe u nastanku… ali trebaće im pomoć, pomoć logoreičnog profesora Martija Misterije i džangrizavog pilota zvanog Mister No. A kao da to nije dovoljno, u drugoj priči u ovoj svesci nalazimo cenjenog profesora Misteriju usred jedne potpuno nemisteriozne aktivnosti, putovanja vozom… šta bi moglo da krene naopako? Pa, svašta: od sumanutih komedijaša, preko galaktičke pobune i zagonetnog ubistva, do tragične romanse… Marti Misterija će nam pokazati da voz i te kako može biti poprište avantura.
U ovoj jubilarnoj osamdesetoj svesci Biblioteke Obojeni program pred vama su dve posebne, vrlo različite avanture – „Zajedno za planetu”, susret četiri Bonelijeva junaka originalno objavljen pre nekoliko godina kao zasebno izdanje uz saradnju italijanskog Ministarstva za ekološku tranziciju (naše izdanje, očekivano, nema nikakvu pomoć države Srbije), i „Misterije u vozu”, originalno objavljene devedesetih godina prošlog veka u okviru besplatnog časopisa italijanskih železnica Amikotreno zarad popularizacije putovanja vozom kod poslovično šoferski nastrojenih Italijana. Kako je voz jedno od najmanje štetnih prevoznih sredstava po životnu sredinu, ove dve priče povezuje ta ekološka komponenta, mada je mnogo više izražena u „Zajedno za planetu”, s obzirom na to da je recentnija i da su nam klimatske promene sada već dogorele do zanoktica. Poruka – budite pažljivi prema svojoj okolini i ne arčite je baš toliko – možda jeste opšte mesto, ali to je problem sa svetom u kome živimo. Toliko problema koje u današnje vreme imamo, od životne sredine, preko ekonomske nejednakosti do rasne, verske i svake druge netrpeljivosti, bilo bi rešeno, ili se makar ne bi stalno pogoršavalo kada bismo poslušali to što nam opšta mesta kažu. A umesto toga, postali smo kolektivno preveliki osobenjaci za opšta mesta, dok Zemlja neumoljivo ide kuda ide ne obazirući se na sitne zađevice krhkih stvorenja što obitavaju na njoj.
No, teške i egzistencijalne teme na stranu (ko još čita stripove da bi razmišljao, jelte), ono što je takođe interesantno u priči „Zajedno za planetu” jeste postavljanje osnova bonelijanskog multiverzuma. Pažljiviji čitaoci će se setiti da smo već imali uvertiru za tu ideju u Zlatnoj seriji #12 – „Ambis zla”, no ovde imamo i mehanizam koji takve susrete omogućava: teoriju implicitnog i eksplicitnog reda fizičara Dejvida Boma. Ukratko i vrlo uprošćeno rečeno, postoje dva reda, odnosno dva nivoa stvarnosti: implicitni, suštinski, nama nepojmljiv, i eksplicitni, koji iz implicitnog izvire i koji poimamo pomoću čula. Vreme, prostor, materija i sve ostalo što znamo je – eksplicitno, dakle proizvod kretanja u onom nevidljivom implicitnom moru informacija koje sadrži podatke o čitavom univerzumu. Bepi Vinja, scenarista ove priče, kaže nam kako su neki naučnici (još malo pa Bomov imenjak, Dejvid Brom, recimo) pronašli način da manipulišu matricom implicitnog reda kako bi došli u različite, eksplicitne verzije multiverzuma. Manje-više. Koga zanima metafizičko viđenje Bomove teorije može da pročita Dilana Doga #214: „U ratnikovoj sobi”, u kojoj Karlo Ambrozini obrađuje istu ideju na vrlo, vrlo različit način. S druge strane, postavlja se pitanje hoće li implicitni red zaista postati okosnica bonelijanskog multiverzuma, ili će sve biti svedeno na Nejtana Nevera, kod koga čitaoci ionako ponekad imaju problema da pohvataju u kom univerzumu se priča dešava. Možda će nam naredni susret ovog specijalnog agenta Alfe i Martija Misterije, koji u Italiji izlazi krajem 2024, a kod nas, ako se kockice poklope, već u prvoj polovini 2025. godine, pružiti neke odgovore. U krajnjoj liniji, jedna od epizoda ove četvorodelne priče nosi naslov „Multiverzumi”…
„Misterije u vozu”, započete u Srbiji nekada davno u nikada neprežaljenoj Stripoteci, ne bave se multiverzumima, kontinuitetom i sličnim glavolomkama. U njima se takođe nikada neprežaljeni Alfredo Kasteli igra jedne od svojih omiljenih pripovedačkih igara: baca Martija Misteriju u razne žanrove, ovoga puta vezane za voz, u kojima se on susreće sa protagonistima i tipičnim predstavnicima tih žanrova. I zaista, tu su: komedijaški skečevi sa italijanske televizije (koji bi i savremenim čitaocima iz te države verovatno bili relativno nepoznati, a kamoli nama ovde); naučnofantastični omaž mangi i animeu Galaksi ekspres 999, nezaobilazni Ratovi zvezda (sa Lenjinom umesto Luka Skajvokera!) i Osmi putnik; krimić u duhu Agate Kristi, ali i sa dojlovskim, stautovskim i čendlerovskim likovima; crtani film praćen genijalnim crtežom legendarnog Đorđa Kavacana; tragična romansa koja čak uspeva da raskravi oklop koji je profesor Misterija napravio oko svog srca; te, na kraju, poslednja stanica koja može biti samo užasna… „Misterije u vozu” jesu stilska vežba, ali su takođe i izuzetno zabavna stilska vežba, kako to kombinovanje različitih žanrova već ume da bude. Po gužvama na autostrade italiane, doduše, ne bi se reklo da su se Italijani prešaltali sa kola na voz u značajnijoj meri, a bojimo se da ni „Zajedno za planetu” neće doprineti povećanju ekološke svesti (samo Ministarstvo za ekološku tranziciju, koje ga je potpomoglo više ne postoji, već je transformisano u Ministarstvo za životnu okolinu i energetsku bezbednost – slično ali ipak prilično različito).
No, ako je za utehu, u nekoj multiverzalnoj konfiguraciji implicitnog reda mora da postoji i svet u kome smo se opametili i uspeli da sprečimo naš voz da uđe u žanr postapokalipse. Mada, po svemu sudeći, ne u ovoj.
