Poznavaoci savremene pop kulture Japana zastaće pred ovim izdanjem, razgaljeni ili pak pomalo ljuti: „Hej, pa ova naslovna strana… to je čuveni kadar iz ’Šetača’ Đira Tanigučija! Otkud to u Dilanu Dogu?” Ah, ali poznavaoci našeg starog momka hitro će im odgovoriti Sklavijevom opaskom: „Prigovor! Mi ne kopiramo, mi citiramo!” DD je oduvek bio krcat omažima svemu što njegovi autori vole, te ovo nije izuzetak. Izuzetak je nešto drugo: činjenica da ova zanosna ilustracija, premda je potpisuje italijanski autor iz crtačkog tima detektiva od košmara, ne krasi nijedno izdanje u matičnoj Italiji. Rađena je posebno za Novi LMS, i to jedinstvenom vizuelnom magijom Paola Bačilijerija. S odličnim povodom: on je, naime, grafički domaćin ovog broja, budući da smo za puni sjaj velikog formata ovoga puta odabrali dve njegove epizode. Maestro je ljubazno pristao da vas u to ime obraduje naslovnom stranom, i nije prvi put da nam tako izađe u susret. Time ovi lepi izuzeci postaju sve češći i sve manje izuzeci. Hvala, Paolo!
No, prišapnuo nam je da ovo namigivanje velikanu mangi nije poteklo od njega: bila je to želja scenariste prve priče koju ćete danas čitati. Alesandro Ruso, uhodani bonelista koji je pisao avanture za gotovo sve junake ove kuće, ovde ima čitavu scenu kojom odaje čast pokojnom Tanigučiju (obožavaocima je dovoljno reći: aviončić u krošnji). Otkud to baš tu? Možda zato što „Šetač” govori o spokoju usred svakodnevice što promiče pored nas, o sposobnosti da iz nje mijazakijevski upljačkamo pokoji detalj za sebe i otkrijemo (ali zaista) lepotu malih stvari i trenutaka. Baš kao Dilan u ovoj priči. Sve dok se u raju ne pojavi đavo.
Taj je „đavo” zapravo tu od početka, i naš je stari znanac. Zove se Kaljostro, i mačak je. Ili mu je to bar omiljena pojavnost. U opštoj dilandogologiji zauzima posebno mesto, i ko zna – u godinama koje su pred nama možda postane još važniji.
Brzo podsećanje: ova magična životinja nekada je pripadala veštici Kim, jednoj od nesumnjivo upečatljivijih Dilanovih ljubavi. Njegove moći su veće nego gospodaričine, ali upravo je privrženost ono što ga drži pod kontrolom: premda počesto radi na svoju ruku, to je uvek za dobro Kim. Kada shvati da je Dilan jedini koji mu gospodaricu može spasti – ali po cenu da više ne bude veštica, samim tim ni njegova gospodarica – Kaljostro će pristati da ostane sam i da luta. Sve se ovo zgodilo još za Sklavijeva vakta. Brzo premotavanje unapred: za dvadesetogodišnjicu serijala pripremala se velika stvar, Paola Barbato radila je na dvodelnoj epizodi i najavila jednu trajnu promenu/novinu u serijalu. Ma kako u kući Boneli bili rigidni, to što junak dobije ljubimca ne bi zvučalo kao nešto što naročito drma rešetku statusa quo i otvara nove horizonte mogućnosti – da taj ljubimac nije bio upravo Kaljostro, te da usput nismo saznali kako je njegova prava priroda daleko mističnija, a moći nesagledivo veće. Da ne otkrivamo sve onima koji nisu čitali – uzgred, upućujemo ih na brojeve 32 i 33 našeg regularnog DD-a – recimo samo da je reč o biću višega reda koje je (praktično oduvek) povezano s Dilanovom sudbinom, a koje sada bira da mu i zvanično pripadne kao… pa, neka vrsta magičnog bodigarda; ovo direktno ide ruku pod ruku s Paolinom idejom, nagoveštenom u više ranijih navrata, da je Dilan onaj odabrani: ljudsko biće koje će biti u centru sukoba neljudskih i nadljudskih sila, te će njegova uloga biti presudna kada taj okršaj eskalira. Sigurno dobro dođe imati zaštitnika dok se zakuvava taj epski obračun, zar ne? Paa, da – ali sve će na zakuvavanju i ostati. Ove zamašne planove naprosto je stopiralo uredništvo (ili sam Sklavi), a spomenuti dvodelni jubilarac ostao je jalovo predvorje budućnosti koja nikada nije došla. Da bude sumanutije, Kaljostro se pojavio još koji put, mahom u Paolinim pričama, kao da ideja nije sasvim suspendovana nego lebdi tu negde, iako ne vodi nikuda. Nadbiće ostalo je svojevrsni Dilanov nadgledač, nego ko pazi na njega iz prikrajka i tek se pokatkad ukaže, iako je našem junaku oduzeto precizno sećanje na njega. Sećanje koje, kao i sam Kaljostro, dolazi i odlazi.
Kad se sve to uzme u obzir, ozbiljno je fascinantno koliko je Ruso, kao neko ko nije redovni pisac Dilana, dobro razumeo prirodu lika i zadati kanon, te napisao odličnu zasebnu priču kojoj vas odmah prepuštamo. Uživajte!
