Priča koju mi znamo kao „Horde zla” objavljena je u Italiji 1981. godine, a u Jugoslaviji nekoliko godina potom. Ovo je srećna okolnost jer su tadašnjoj tipičnoj publici Zlatne serije, odnosno deci i omladini, već bila dostupna najznačajnija dela fantazije: kako mača i magije, tako i epske fantastike, objavljena u Plavoj ptici („Mač od Šanare” i „Elrik”) i Nolitu (prvo jugoslovensko izdanje „Gospodara prstenova” objavljeno je 1981. godine, u prevodu Zorana Stanojevića). Naravno, sva je verovatnoća da deo redovnih čitalaca Zagorovih pustolovina nije bio upoznat s ovim knjigama, ali dobar deo svakako jeste, tako da je Sklavijev strip zapravo bio nadgradnja već stečenog iskustva, a čitaoci su u „Hordama zla” mogli da pronađu elemente onoga što je uticalo na Sklavija tokom pisanja ovog scenarija.
Međutim, Sklavijevo delo nije puki derivat. Sklavi je u svom scenariju uspešno pomirio dva naizgled suprotstavljena pola fantazije, mač i magiju s jedne i epsku fantastiku s druge strane, dajući narativu izvestan otklon od oba žanra i kroz medijum stripa vraćajući ga petparačkim korenima i pustolovnim pričama Hauarda i pre njega Barouza. U svom scenarističkom radu na Zagoru on će nastaviti da se poigrava raznorodnim motivima, ali u „Hordama zla” zapravo se vraća u trenutak pre žanrovskog raslojavanja fantazije, kada su se epsko, mračno, pustolovno i petparačko preplitali i dopunjavali.
Upravo ga ta sposobnost da se poigrava žanrom i postojećim elementima i umetničkim motivima, ali da u tom poigravanju nadiđe žanr i pobegne iz okvira i čini velikim scenaristom.
Na kraju, već sam trenutak kada je ta priča bila objavljena na srpskohrvatskom jeziku čini da ona bude neizmerno važna i za razvoj fantazijske tradicije na ovim prostorima, naročito kada se uzme u obzir doseg koji je strip tada imao.
Šta nam donosi nastavak ove priče nekoliko decenija kasnije – otkrićemo na stranicama stripa pred nama…
