Naslov kaže da je ovo jedna horor priča. A zapravo je ljubavna. Razlike i ima i nema, bar u dilandogologiji, još otkad je „Dugog pozdrava” (Biblioteka DD, knjiga 25), kultne priče kojom nas je Sklavi svojevremeno uhvatio nespremne: seli smo da čitamo stravu i užas, a on nam je ispripovedao priču o prvoj ljubavi, tvrdeći da to sasvim pripada žanru. I ta dosetka, veličanstvena u svojoj jednostavnosti, bila je takav udarac u stomak da se spomenuta epizoda i danas često i rado preporučuje onima koji inače ne čitaju Dilana, ili čak ni stripove. Ideja (inače došla od tadašnjeg urednika Markezelija) ne bi sama po sebi nužno upalila da nije zatekla tvorca detektiva od košmara u najboljoj formi, veštog da nas onako živo vrati u tu tinejdžersku strepnju i nadu, da nam je zaista dočara mrtvoozbiljno a nepatetično; tamo gde bi neki drugi scenaristi skrenuli u naivno slikarstvo – on je ispisao klasik, podsetivši nas: da, to iskustvo jeste bilo važno, jeste bilo divno, jeste bilo užasavajuće, a u ponečemu i životno određujuće. Na nivou serijala, bili su to dani kad je Dilan Dog na mala vrata otvarao teme koje se ispostave velikim. Između ostalog, to je ono što mu je otvorilo velika vrata. Nažalost, u godinama koje su došle – rezultat toga bio je da su se usitnile teme.
Nebrojene epizode rabile su recepte do potpune izlizanosti; ređe i hrabrije pokušavale su pak da iznađu šta bi moglo biti novo pisanje Dilana. A onda se pojavio Alesandro Bilota, scenarista koji je u potragu za odgovorom krenuo tako što je promenio pitanje: njega je, naime, zanimalo šta bi moglo biti novo čitanje Dilana. Planeta mrtvih, premda od starta zavodljiva, zapravo je istinski stala na noge kada je njen autor u tkanje ugradio svoje originalno čitanje celokupnog DD kanona: umesto da reciklira opšta mesta mitologije, on je jedno po jedno napao s leđa i izvrnuo naglavačke – a da pritom nijedno nije suštinski narušio. Ne dira ono što znamo, nego to tretira kao prednju stranu priče, a osmišljava naličja koja nikad nismo videli, prilazi s druge, treće, pete strane i osvetljava, pletući nova značenja ubedljivo kao da su oduvek bila tu. No, Planeta je trenutno na pauzi, iz razloga koji publici nisu naročito jasno predstavljeni – osim da je posredi redakcijska odluka; dok čeka da rukovodstvo odobri nastavak njegovog kapitalnog dilanovskog projekta, Bilota je dobio prekomandu na priče koje nisu deo tog ciklusa. Mada se možda na kraju ispostavi da nekako ipak i jesu, o čemu smo pisali kada smo prvu takvu udomili upravo u Zlatnoj seriji Specijalni broj #2. Sada je pred vama druga, direktno nadovezujuća.
