To što je pred vama jeste jedna vrlo posebna beba, rođena posle duge i teške trudnoće. Bila je začeta još 2002, kada se tokom čitanja kratke priče Darka Macana mnoštvo izuzetnih slika krenulo čvrsto usađivati u moj um. Tamo su cvetale i razvijale se same od sebe, postavši nakon izvesnog vremena i teret. Kako bih ih se oslobodio, počeo sam crtati te slike, dovršavajući svakog meseca osam do deset tabli stripa, uporedo s mojim brojnim redovnim poslovima – stripovima, ilustracijama, dizajnom i, povrh svega, jednim muzičkim projektom koji sam uspeo izgurati do kraja.
Radio sam na ovoj knjizi iz čiste ljubavi, želeći da napravim posvetu mangi, koju toliko volim, kao i posvetu samoj profesiji; bez prethodnih ugovora sa izdavačima, bez urednika da mi sede na kičmi.
Kada je moja Jana 2013. zatrudnela, u vreme kada sam uspeo završiti tačno polovinu knjige, prekinuo sam rad na njoj i počeo da preuzimam sve više sigurno plaćenih poslova, kako bih Jani i bebi Tarasu osigurao udobno i mirno okruženje. Bio je to ujedno i dobar izgovor za prikrivanje mučne spoznaje da zapravo ne znam na koji način da baratam dalje s tom pričom, kako da je učinim što boljom. Stoga sam je ostavio da miruje i da se krčka godinama… Nakon odluke da preuzmem mnogo ličniji pristup pripovedanju (kao da nije bio dovoljno ličan i ranije) i izvadim neke od vlastitih kostura iz ormara, te da izbacim neke moje nemušte pokušaje piskaranja (jer jedna slika govori više od hiljadu reči), opet je sve glatko krenulo, tako da sam uspeo drugu polovinu knjige privesti kraju u proleće 2023.
Stoga se nadam da nećete zameriti promene crtačkog stila i različite pristupe pripovedanju – to je sve posledica promena kroz koje sam tokom minule dve decenije prolazio kao umetnik i kao osoba. I to sve po onoj kineskoj kletvi: dabogda imao zanimljiv život.
Posvećujem ovu knjigu Jani, Rei, Vileni, Riti i Tarasu, mojim najvećim fanovima, članovima moje proširene porodice, u kojoj sam nastojao (manje ili više uspešno) ne ponavljati greške svojih roditelja.
Posebno, veliko hvala Darku, koji je bio odustao od Kida, čime me je prisilio da se i sam zapraćakam u mutnim vodama pisanja. No, tokom ovog dugog putovanja, bio je uz mene kad god bi mi zatrebala pomoć i podrška.
