Dilan Dog
Šuplji ljudi

Italijanskim dilandogovskim kružocima odjeknula je vest: Barbara Baraldi nova je urednica serijala. Tome su prethodila višemesečna govorkanja da se u redakciji nešto veliko kuva – da se, to jest, Robertu Rekioniju ljulja fotelja rukovodećeg, te da u tome prste ima lično Ticijano Sklavi, penzionisani tvorac istraživača noćnih mora, gorostasni On, po čijoj je želji Rekioni i ustoličen. „Ja sam te rodio, ja ću i da ti presudim”, kažu gnevni roditelji kod nas, ali izgleda da ta logika ima svoje poštovaoce i drugde. I ne bi ti zakulisni zapleti zavredeli izdanje koje upravo držite u rukama da se stvar nije odigrala i na samim stranicama stripa koji čitamo i volimo već više od trideset pet godina: kako je serijal tokom minule decenije pretrpeo razne promene, ideja o povratku na fabrička podešavanja morala se ozvaničiti kroz priče-prekretnice. Posredi je pravi prevrat: u epizodama koje su pred vama, stara stvarnost „odozdo” razjeda novu i vraća se na svoje mesto, poništavajući uspostavljeni poredak do tančina; kreativne vijuge upregnute su da se smisle narativna sredstva kojima će novi tekst biti zgreban s pergamenta da bi se ukazao prvobitni. Prema predlošku Klaudija Lanconija, a na Sklavijevu inicijativu i uz njegov blagoslov, ovo je u delo sprovela upravo Baraldijeva – ali, krajnje zanimljivo, za deo scenarija angažovan je i sam Rekioni (kad smo kod fraza, ima i ona „počisti za sobom”). Razlozi nisu nejasni: sloboda, izgleda, ipak nije umela da peva kao što su sužnji pevali o njoj, zamišljena renesansa nije dovela do željenih rezultata i jedna era Dilana Doga upravo je okončana. No, nezadovoljstvo publike i Sklavija su vantekstualni razlozi poznati nama, zainteresovanim savremenicima; nameće se pitanje kako bi neki budući postapokaliptični čitalac, koji čudom nađe sačuvanu kolekciju Dilana na kakvom tavanu, razumeo zašto se unutar priče odjednom dešava kolosalno poništavanje radnje čitavih stotinak epizoda. Ova knjiga pokušaće da otvori tu polemiku. Pružiće vam priliku da bacite pogled u budućnost – u dekonstrukciju svega onoga što je Rekioni izgradio, a što će nas u redovnoj seriji na kioscima tek dočekati.