Nekada davno, budućnost je delovala svetlo. Kompjuteri su bili sokoćala koja koriste zaluđenici i oni kojima „treba za posao”, CD-ROM prenosna memorija na koju može da stane jedna igra ili čak čitav film, čitanje stripova i slušanje rokenrola bila je stvar opšte kulture, a mobilni telefoni samo napredna i skuplja verzija pejdžera, namenjena biznismenima i pomodarima. Branislav Kerac bio je zreo umetnik sa zavidnom karijerom iza sebe, a Cat Claw međunarodno poznat strip, serijalizovan svugde u Evropi i Americi, u za njega organskom formatu superherojskih sveščica. Bane je dostigao svoj stvaralački zenit i bilo je pitanje trenutka kada će mu se ukazati odskočna daska i prilika da radi direktno za Marvel kao poznati crtač Kapetana Amerike.
Danas znamo koliko smo očekivali od budućnosti, a šta smo dobili. Kompjuteri su postali obavezan deo svake kuće, premda ćete teže naći neki koji ima čitač za CD, odavno prevaziđen i zaboravljen format. Mobilni telefoni i video-pozivi nešto su bez čega većina ljudi više ne može da živi, a stripovi predmet interesovanja pasioniranih kolekcionara. Bane Kerac radi direktno za Serđo Boneli editore i poznati je crtač Zagora.
Šta se tačno dogodilo pa smo završili u ovoj alternativnoj stvarnosti? Mnogo toga, i nije sve bilo sjajno, ali tu smo gde smo. Veseli četvrtak odavno je zacrtao sebi zadatak da objavi Sabrana dela Baneta Kerca i grafički roman koji držite u rukama sledeća je knjiga u toj ediciji (makar ona bila nezvanična). Reč je o tzv. izgubljenom Kerčevom stripu, prvom koji je objavio za Serđo Boneli editore, ali malo je falilo da bude i njegov poslednji strip, ne samo za SBE, budući da je nakon rada na njemu napravio skoro pa petnaestogodišnju pauzu od autorskog bavljenja devetom umetnošću.
Šta bi bilo kad bi bilo? Zlatna serija i Lunov magnus strip prešišali bi svoje 2000. brojeve, Bane bi živeo na hacijendi na putu iz Luke prema Peši (iz koje odjekuje hevi metal, na radost gostiju obližnjeg kantri klaba), koju je dobio za transfer iz SAF-a u Boneli pre nego što je pokrenuo sopstvenu izdavačku kuću Kobrina kandža i pre nego što je za masnu cifru prodao lik Kobre Kventinu Tarantinu, iz čega se izrodio filmski serijal o kaskaderu Slobodanu Markoviću, u tumačenju Breda Pita. Stvarnost koju živimo malo je drugačija, iako uočavamo sličnosti – Bane i Ljilja možda ne žive kraj Firence, ali zato bar postoje naši ZS i LMS, za koje Bane redovno crta naslovne strane, a i Bred Pit jeste glumio poznatog kaskadera u Tarantinovom filmu. Najbolji od svih svetova?
Kao što ćete otkriti i u stripu pred vama, budućnost nije ispala onakva kakvom smo je zamišljali pre tridesetak godina, ali nije ni toliko loša koliko je mogla biti. Pre svega zahvaljujući Banetu, našem savremeniku, najpoznatijem domaćem crtaču, i svim njegovim stripovima u kojima možemo da uživamo (na računajući one koji su nastali u toj drugoj stvarnosti, u kojoj nije pravio pauzu).
