Situacija je zbunila i dilandogovce u matičnoj Italiji: godinama unazad, edicija Dilan Dog Specijal posvećena je zasebnom rukavcu zvanom Planeta mrtvih, čije ste sve dosadašnje nastavke imali prilike da čitate i u našem izdanju; onda se dogodilo da logo Planete izostane s naslovne strane najnovijeg Specijala, iako ga je napisao upravo Bilota, tvorac sage o oronulom Dilanu u svetu zombijske postapokalipse. Na tu opštu zbunjenost autor je kratko odgovorio: „Pričaćemo kad pročitate.” Razlog više zašto ovaj tekst stoji baš ovde: poslušali smo ga. Pre toga je, međutim, trebalo odlučiti kud ćemo s ovom pričom mi: imamo Planetu mrtvih kao Dilanovu ediciju, ali Specijal – nemamo. I tako je, po liniji „specijalnosti”, ona dospela na najlogičnije mesto koje možemo da ponudimo. Problem rešen, bar zasad. A da bi se razumelo zašto je do svega toga uopšte došlo, potreban je narativni boks s tekstom: „Za to vreme, u Italiji…”
Da ne okolišamo: sva je prilika da je Planeta stavljena na pauzu usred i usled redakcijskih previranja. Dilan Dog – makar regularna serija, ali to uvek ima odjeka i na ostale – trenutno prolazi još jedan proces „reinstalacije”; vesti kažu da je ovo zahtevao lično Ticijano Sklavi. Izgleda da je došlo do podvlačenja crte i sumiranja rezultata uredničkog (i scenarističkog) rada Roberta Rekionija: ciklus Meteor, pa ciklus Dilan Dog 666, nastojanje da se detektiv od košmara osavremeni a da mu se vrati stara slava, jubilarni 400. broj i simbolično stradanje Tvorca od ruke Junaka, kako bi se izašlo iz njegove senke… pa, izgleda da je posle svega toga Tvorčeva i dalje poslednja. I glasi: Dilan Dog se vraća na fabrička podešavanja. Kako će se tačno taj prevrat na prevrat odigrati – čitaćemo i kod nas na stranama regularne serije. Čini se da u toj buri prečih dilema nije bilo prostora za odluku o sudbini Planete (svakako bolje no da se lomilo preko kolena), te je ta odluka naprosto odložena. Ali nije odložen i novi broj Specijala. Trebalo je, dakle, smisliti šta da se, tokom cele ujdurme, uradi s ovim gorućim problemom.
Činjenica da „Projekat ’Hiks’” potpisuje Bilota sugeriše nam gotovo nesumnjivo da je posredi priča pisana za Planetu mrtvih – iz koje su, pri novonastalim okolnostima, naprosto isečene/prekomponovane scene postapokaliptične sadašnjice junaka. Tome svedoči i autorova izjava da je zapravo završio rad na svom magnum opusu: svi naredni nastavci već su napisani (ili bar detaljno isplanirani). Rekioni reče da je posredi epizoda koja važi i za kanon regularne serije i za Bilotin serijal, ali modus operandi kojim je pisana kaže nam čemu ona ipak pripada „malo više” – a poslednja scena dođe kao corpus delicti.
