Dilan Dog 192
Crna zora

Kažu da je najmračnije pred zoru, ali ponekad ni zora ne donese ništa dobro. „Zora živih mrtvaca”, prva epizoda detektiva od košmara, beše baš jedna takva: u oktobru 1986. godine stižu prvi rezultati prodaje stripa koji se na kioscima pojavio prethodnog meseca – i sugerišu fijasko. Pedesetak hiljada primeraka u ono vreme, u Italiji; to je značilo: tek da se ne ugasi, dajmo mu još koju šansu. Sklavi je vest primio s melanholijom, ali nije da u njoj i inače nije obitavao: tri godine ranije, izdavačima je nudio nekakav bizaran roman pod naslovom „Dellamorte Dellamore”, i svi su ga odbili. „Zora”, dakle, nije učinila da mu svane; jedan prijatelj čak ga je upitao zašto gubi vreme na te gluposti.

Međutim, muka se ponekad i isplati. U godinama koje su došle, Dilan Dog postao je popkulturni fenomen, a prva epizoda – iako su usledile neuporedivo bolje – (p)ostala je kultna. Naslovna strana Klaudija Vile vizuelno je nebrojeno puta „citirana” kroz serijal, mestašce Anded nanovo je posećivano, čak smo i Dilanovu klijentkinju Sibil Brauning tu i tamo sretali… Ima li svrhe sada, kada smo prešišali jubilarni 400. broj, prolaziti kroz sve to još jednom?