Ah, kad se samo setimo dana mladosti, kada je Veseli četvrtak tek stasavao – pa smo u 22. broju ove edicije neiskusno ostavili naslov „Nightmare Tour”, tek zato što su to tako na engleskom bubnuli Italijani, umesto da smo se usudili na nešto kalibra „Ekskurzija kroz košmar”. Bila je to priča u kojoj scenarista Paskvale Ruju kompiluje svoje dilandogovske negativce, i to baš one koji su kod čitalaca zapravo vrlo tanušno prošli (da ne kažemo da su bili naširoko omraženi… ups, rekli smo). A opet, bilo je nečeg neodoljivog u tome što ih vidimo tako na gomili. Šta bi bilo, pitali smo se tada, kad bi neki drugi autor isto tako sabrao svoj špil, bacajući na talon kudikamo ozbiljnije štihove. I evo, više od 150 brojeva kasnije, to će učiniti Paola Barbato… u svojoj poslednjoj epizodi pisanoj za meteorski ciklus. Nećete verovati koga ćemo sve sresti na stranicama koje slede. Neke ćete odmah prepoznati, neki drugi su pak marginalci, a neki su iz avantura koje ćemo tek objaviti (budući da pripadaju onim silnim pobočnim DD edicijama). Ima tu i drugih autoomaža: obratite pažnju, na primer, na stranu 62 kada stignete do nje: nije li to sličica malog Dilana iz dvodelnog klasika „Ksabaras/U ime oca”? I sve to u Armitanovom ubitačnom crtežu, koji svaki čas nudi slatkiše za zenice.
