Da vas neko ko tek počinje da čita Dilana pita kakva je priroda njegovog odnosa sa Smrću, odgovor bi vam možda zadao više muka nego što se čini. Je li Mračna Dama prijatelj, neprijatelj… ljubav? Ovo poslednje sugeriše Bilotina Planeta mrtvih; onamo je već standard da se stvari izvrnu naglavačke i ispostavi kako toliko toga svih ovih godina nismo znali. Ali Planeta je alternativna budućnost Dilana, vešto napisani apokrif, koji poštuje kanon i ponire ispod njega tako da ga u isto vreme i ruši i čuva. Sve i da to ostavimo po strani, ostaćemo svakako na klatnu koje se ljulja na relaciji prijatelj–neprijatelj, ako bismo, to jest, polemiku spustili u tu pojednostavljenu, smrtničku terminologiju. Tačnije bi bilo reći da Smrt šeta od gajenja simpatije prema našem junaku do ravnodušnosti kalibra „samo radim svoj posao”, pri čemu i mimo povezanosti s Dilanom varira od ledene posvećenosti zadatku do „rado bih, zapravo, da ne radim svoj posao, dosadan mi je”. Interesantno je i pitati se da li Smrt – još od prvog pojavljivanja u „Iza ogledala” (Biblioteka DD, knjiga 4) – Dilana čuva, lovi, ili joj je svejedno; odnos svakako počinje tako što detektiv od košmara, sticajem okolnosti, izbegne da umre. Kakve to veze može imati s Minjakovom pričom koju ćete danas čitati, koja bi po žanru bila čist triler da nema natprirodnog začina? To ćete otkriti sami.
Nije samo do zanimljivog zapleta: scenaristi imaju i zadatak da uvek iznova smisle upečatljivu „devojku meseca”. I tako već duže od 35 godina! Gručo bi verovatno rekao da je to lako, mnogo je veći izazov da ti jedna ista osoba u braku bude zanimljiva svih tih decenija. Dea se pojavila upravo u „Poslednjem punom mesecu”, i zapravo ide u red vrlo tipičnih Sklavijevih junakinja: svojeglava, svadljiva, neodoljiva. Ona se bori za prava životinja, uključujući sva sredstva od protesta pa do krađe/oslobađanja domaćih i divljih životinja koje žive u zatočeništvu. Misli da su one generalno bolje nego ljudi (što je, reklo bi se, i Sklavijev stav). Barbato bira da vrati Deu: kao i toliko puta do sada, ideja joj dolazi iz pažljivog čitanja originalnog teksta i iznalaženja klice novog zapleta u detalju na koji nismo obratili pažnju.
